(FOTO) Putin povezan sa Epstinovom listom?! Šokantne optužbe zatresle svet: Moskva je za ovo koristila kompromitujući materijal?!

Britanski list Dejli mejl objavio je opširan tekst u kojem se iznose teške i kontroverzne tvrdnje da je Džefri Epstin navodno vodio „najveću operaciju medene zamke na svetu“, radeći u interesu sovjetske, a kasnije ruske obaveštajne službe, uz moguće veze i sa Izraelom. Povod za novu lavinu spekulacija jeste objavljivanje više od tri miliona dokumenata povezanih sa pokojnim seksualnim prestupnikom.

Prema pisanju Dejli mejla, bezbednosni i obaveštajni izvori smatraju da Epstin nije samo organizovao mrežu za podvođenje žena moćnim i uticajnim ljudima, već da je taj sistem imao jasnu obaveštajnu dimenziju – prikupljanje kompromitujućeg materijala nad političarima, milijarderima i drugim globalnim akterima.

Dokumenti, Moskva i Putin

U objavljenoj dokumentaciji nalazi se više od 1.000 dokumenata u kojima se pominje Vladimir Putin, kao i skoro 10.000 referenci na Moskvu, navodi britanski list. Prema tvrdnjama izvora, Epstin je čak i nakon presude iz 2008. godine uspevao da dobije pristup ruskom predsedniku, što je dodatno pojačalo sumnje u njegovu stvarnu ulogu.

Foto: US Department of Justice

Sagovornici Dejli mejla ističu da bi to moglo da objasni kako je Epstin godinama vodio ekstremno luksuzan život koji nije bio u skladu sa njegovom formalnom karijerom finansijera. Ipak, list naglašava da u dokumentima ne postoji direktan dokaz koji bi Putina ili ruske obaveštajne strukture nepobitno povezao sa Epstinovim kriminalnim aktivnostima.

Zašto Zapad nije reagovao ranije

Prema tvrdnjama izvora, američke bezbednosne službe su godinama pratile Epstinove veze sa Rusijom, dok su britanske službe bile znatno opreznije, navodno zbog njegovih kontakata sa članovima britanske kraljevske porodice. Upravo taj „kraljevski faktor“, kako navodi Dejli mejl, mogao je da doprinese izostanku odlučnijih poteza u Velikoj Britaniji.

Foto: US Department of Justice

Među dokumentima se nalazi i mejl u kojem se tvrdi da je Bil Gejts tražio pomoć zbog lečenja polno prenosivih bolesti nakon „seksualnih odnosa sa Ruskinjama“, što je on javno i oštro demantovao, nazivajući tvrdnje potpuno netačnim.

Veza sa Robertom Maksvelom i obaveštajnim službama

Američki obaveštajni eksperti, prema pisanju Dejli mejla, smatraju da je Epstin u svet špijunaže ušao preko poslovnih veza sa Robertom Maksvelom, ozloglašenim medijskim magnatom koji je poginuo 1991. godine pod nerazjašnjenim okolnostima, kada je njegovo telo pronađeno u Atlantiku.

Maksvelova ćerka Gislajn, bliska Epstinova saradnica, danas služi kaznu od 20 godina zatvora zbog trgovine maloletnicama. Bezbednosni izvori tvrde da je Robert Maksvel još od sedamdesetih godina bio povezan sa sovjetskim obaveštajnim strukturama, ali i sa izraelskim Mosadom, te da je učestvovao u pranju novca iz Rusije ka Zapadu – uz pomoć Epstina.

Foto: US Department of Justice

Ruski kriminal, ucene i „uvoz devojaka“

Prema navodima iz teksta, Epstin je imao dugogodišnje veze i sa ruskim organizovanim kriminalom, što je moglo da ga učini ranjivim na ucene. To bi, kako se tvrdi, objasnilo i relativnu lakoću sa kojom je u SAD dovodio mlade žene iz Rusije.

Jedan bezbednosni izvor za Dejli mejl sumirao je situaciju rečima:
„Imate moćne ljude – političare, milijardere – dovedene u kompromitujuće situacije, na ostrvu prepunom tehnologije. To je najveća operacija medene zamke na svetu.“

Svi visoki profili koji se pominju u dokumentima negirali su bilo kakvu umešanost u krivična dela.

Foto: US Department of Justice

Mejlovima do Putina i uticaj na Trampa

Posebnu pažnju izazvali su mejlovi iz 2011. i 2014. godine, u kojima se pominju navodni sastanci sa Vladimirom Putinom. U jednoj poruci se govori o „terminu kod Putina“, dok se u drugoj navodi da jedan američki milijarder nije mogao da se pridruži putu u Rusiju „da se sretne sa Putinom“.

Kasniji mejlovi sugerišu da su ti planovi obustavljeni nakon obaranja aviona kompanije „Malezija erlajns“ iznad Ukrajine 2014. godine.

Dokumenti, kako piše Dejli mejl, takođe ukazuju da je Epstin tvrdio da može da pruži Kremlju dragocene uvide o Donaldu Trampu uoči samita u Helsinkiju 2018. godine, kao i da je posredovao u porukama između ruskih i zapadnih zvaničnika.

Foto: US Department of Justice

Mosad, FBI i tehnološka špijunaža

U jednom od dokumenata navodi se i da je FBI bio upozoren da se Epstin smatra mogućim agentom Mosada. Izvori su tvrdili da je bio blizak bivšem izraelskom premijeru Ehudu Baraku i da je bio „obučen kao špijun“.

U dokumentima se pominju i kontakti sa osobama povezanim sa ruskim omladinskim strukturama, kao i tvrdnje da su pojedine kompanije delovale u Silicijumskoj dolini sa ciljem krađe tehnologije.

„Američki kompromat“

Na kraju, Dejli mejl podseća i na knjigu istraživačkog novinara Krejga Angera iz 2021. godine, u kojoj se tvrdi da su Epstinove veze sa Rusijom i snimci kompromitujućih susreta mogli da budu deo šireg sistema ucena, poznatog kao „kompromat“.

Iako su mnoge tvrdnje iz novih dokumenata i dalje neproverene ili osporene, britanski list zaključuje da objavljeni materijali dodatno produbljuju sumnje da Epstin nije bio samo kriminalac, već i figura u mnogo većoj, međunarodnoj obaveštajnoj igri čije posledice još nisu u potpunosti razjašnjene.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.