Šta se to dešava u Libiji? Gadafijev sin poginuo u sumnjivom okršaju - sudbina zemlje visi o koncu

Deceniju nakon pada Gadafijevog režima, Libija je talac dubokih podela, dok stabilnost prestonice Tripolija direktno zavisi od moćnih, autonomnih milicija poput Brigade 444, čiji su sukobi sa rivalima i povratak Saifa el-Islama Gadafija u političku arenu komplikovali nade za ujedinjenje zemlje.

Nakon pada Moamera Gadafija 2011. godine, Libija nikada nije uspela da se istinski ujedini.

Zemlja je ostala podeljena na dva glavna centra moći: na zapadu, u Tripoliju, deluje Vlada nacionalnog jedinstva (GNU) koju priznaju Ujedinjene nacije, dok istok kontrolišu snage lojalne komandantu Kalifi Haftaru.

Između ova dva pola postoji mreža lokalnih milicija koje često menjaju strane, bore se za resurse ili kontrolišu ključne institucije.

U tom vakuumu moći, na zapadu se istakla Brigada 444, poznata kao "specijalci" Tripolija.

Iako formalno pod komandom Ministarstva odbrane GNU, u praksi deluju sa velikom autonomijom.

Šta predstavlja Brigada 444?

Brigada 444, predvođena Mahmudom Hamzom, bliska je Vladi nacionalnog jedinstva koju priznaju Ujedinjene nacije, pod premijerom Abdulom Hamidom Dbeibahom.

Za razliku od mnogih drugih formacija koje liče na bande, Brigada 444 sebe predstavlja kao disciplinovanu vojnu silu koja hapsi krijumčare, suzbija kriminal i posreduje u sukobima između manjih milicija.

Njihov lider Mahmud Hamza harizmatična je figura čije je hapšenje 2023. godine izazvalo najteže sukobe u Tripoliju u poslednjih nekoliko godina, pokazujući koliko je stabilnost glavnog grada direktno vezana za ovu jedinicu.

Ova grupa bila je umešana u sukob u maju 2025. godine, povezan sa ubistvom vođe Uprave za podršku stabilnosti, Abdelganija al-Kiklija, u kojem je u Tripoliju poginulo najmanje šest osoba.

Brigade protiv brigada: Rat za kontrolu Libije

Međutim, ni oni nisu bez rivalskih sukoba. Brigada 444 je stalno u napetosti sa drugim grupama, poput Uprave za podršku stabilnosti (SSA).

Rat u Libiji danas se ne vodi samo na velikim frontovima već i kroz lokalne "mikro-ratove" u predgrađima Tripolija.

Dok se milicije sukobljavaju na ulicama, Saif el-Islam Gadafi igrao je dugu političku igru iz senke.

Koristio je nostalgiju Libijaca za stabilnošću iz ere svog oca, nudeći mnogima umornim od stalnog nasilja "treći put".

Pokušaj povratka Seifa el-Islama

Seif el-Islam Gadafi, rođen oko 1972. godine, drugi je sin Moamera Gadafija, koji je vladao Libijom od 1969. do svog svrgavanja i smrti tokom pobune u okviru Arapskog proleća 2011. godine.

Međunarodni krivični sud izdao je nalog za njegovo hapšenje u junu 2011. godine pod optužbom za zločine protiv čovečnosti, uključujući ubistva i progon civila tokom pokušaja suzbijanja protesta.

Zarobljen je 2011. godine, ali je pušten na slobodu 2017. na osnovu dogovora o amnestiji.

Od puštanja na slobodu, Seif al-Islam iz skrovišta priprema svoj politički povratak, a 2021. godine je objavio kandidaturu za predsednika.

Više puta odlagani izbori u Libiji sprečili su bilo kakvo glasanje. Pristalice ga vide kao potencijalnu figuru ujedinjenja, dok ga kritičari povezuju sa zloupotrebama bivšeg režima.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.