Grmi Makron, Vašington u šoku! Evropa više ne kleči: Odbijte njihove sramne zahteve, mi moramo postati svetska sila (VIDEO)

U Nemčkoj se održava Minhenska bezbednosna konferencija, vodeći svetski forum o globalnoj bezdednosnoj politici, a ključna pitanja su nove tendencije i urušavanje postojećeg svetskog poretka.

 

 

23. 20 - Šef ukrajinske diplomatije: Nerealno je okončati rat sa Rusijom bez Trampa

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha izjavio je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji da je okončanje rata između Rusije i Ukrajine "nerealno" bez predsednika SAD Donalda Trampa, javlja Anadolija.

Sibiha je naglasio da Kijev ima ostvarive predloge za mir, ali da neće praviti ustupke po pitanju teritorijalnog integriteta zemlje.

Govoreći na panelu pod nazivom "U fokusu - Bezbednosne garancije za Ukrajinu", Sibiha je rekao da su u Abu Dabiju održane tri runde razgovora u trilateralnom formatu, uz učešće Ukrajine, Sjedinjenih Država i Rusije.

Foto: Reuters

- Napredujemo. I zahvalni smo našim američkim prijateljima, jer je bez Trampa nerealno okončati ovaj rat. Pod američkim vođstvom možemo napredovati, ali istovremeno moramo nastaviti da vršimo pritisak na Rusiju. Još uvek imamo alate; moramo to prepoznati tu polugu -  rekao je Sibiha.

Dodao je da Moskva ne pokazuje nikakvu spremnost za ozbiljne pregovore.

- Umesto toga, ukrajinska strana ima izvodljive predloge. Ono što sada imamo jeste da su Amerikanci uključeni u proces, što je odlično. Pod Trampovim ličnim vođstvom imamo šansu da ubrzamo mirovne napore. Ukrajina je spremna sa svojim izvodljivim predlozima. Naravno, nema mirovnih sporazuma na račun našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta - rekao je on.

 

21.59 - Italijanski ministar: Oduvek smo bili privilegovani sagovornici SAD

Italija, zajedno sa baltičkim državama, svrstava se među najpouzdanije američke saveznike u Evropi, stav koji je nedavno potvrdio italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani. U razgovoru tokom konferencije, na pitanje da li se SAD i dalje može verovati nakon događaja vezanih za Grenland, Tajani je odgovorio bez oklevanja, prenosi POLITIKO.

"Apsolutno da", rekao je italijanski ministar, napominjući da se ovakav nedvosmislen stav danas retko čuje, čak i u tradicionalno proameričkoj Poljskoj.

Foto: profimedia

- Oduvek smo bili privilegovani sagovornici Sjedinjenih Država. Bili smo sa Bajdenom, Bušom, Reganom, Klintonom, tokom Trampovog prvog mandata i sa Obamom -  istakao je Tajani.

Priznao je da "ponekad mogu postojati različiti tonovi" u odnosima sa Amerikancima, ali je naglasio posvećenost Italije jačanju međusobnih veza.

- Mi Italijani uvek težimo da osiguramo da se ovaj most ojača, a ne oslabi - zaključio je.

 

21.55 - Rubio se sastao sa premijerima Danske i Grenlanda

Američki državni sekretar Marko Rubio sastao se danas u Minhenu, na marginama bezbednosne konferencije, sa premijerima Danske i Grenlanda, Mete Frederiksen i Jensom-Frederikom Nilsenom, kako bi razgovarali o Grenlandu, ostrvu koje je predsednik Donald Tramp pretio da će anektirati.

Tramp je nedavno zapretio carinama evropskim zemljama koje se protive tome da SAD preuzmu kontrolu nad Grenlandom, autonomnom teritorijom Danske, radi zaštite njene nacionalne bezbednosti. Kasnije je povukao svoje pretnje i isključio vojno osvajanje najvećeg ostrva na svetu.

"Konstruktivni razgovori sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom", napisala je Mete Frederiksen na Sjuu.

Sastanak, koji je trajao oko petnaest minuta, prema američkom izvoru, održan je van domašaja novinara, a detalji razgovora još uvek nisu objavljeni.

 

21.21 - Zelenski: Želim izbore što pre, ali prvo mora da se zaustavi rat

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da bi Ukrajina mogla da održi izbore ukoliko bivši predsednik SAD Donald Tramp uspe da ispregovara prekid vatre sa Rusijom u trajanju od dva do tri meseca.

Foto: EPA

Odgovarajući na pitanja o američkom pritisku da se izbori održe uprkos ratnom stanju, Zelenski je rekao da bi voleo da se izbori organizuju "to je pre moguće", ali je naglasio da rat mora biti zaustavljen pre svega.

- Ako predsednik Tramp, a mislim da može, natera Putina da pristane na prekid vatre na dva ili tri meseca, održaćemo izbore - poručio je Zelenski.

Kao ključni preduslov naveo je bezbednosne garancije, ističući da je najbrži put ka izborima zapravo brzo okončanje rata.

Osvrćući se na najavljeni govor američkog državnog sekretara Marka Rubija, Zelenski je kratko rekao.

- Ne znam. Videćemo to zavisi od njega - 

 

21.15 - Velika Britanija, Nemačka i Francuska jačaju saradnju u oblasti odbrane

Lideri Velike Britanije, Nemačke i Francuske, zemalja poznatih kao grupa E3, razgovarali su o jačanju kolektivne odbrane i bezbednosti u saradnji sa drugim partnerima, navodi se u saopštenju britanske vlade.

Portparol Dauning strita preneo je poruku premijera Kira Starmera, koji je naglasio potrebu za jačanjem zajedničke bezbednosti.

Foto: Tanjug AP

- Moramo da iskoristimo naše ogromne odbrambene kapacitete kako bismo ojačali našu zajedničku bezbednost i koristili našim građanima - istakao je on.

Portparol je dodao da su lideri ponovo potvrdili "kontinuiranu podršku Ukrajini, posebno u svetlu nedavnih strašnih ruskih napada, kao i posvećenost radu na obezbeđivanju pravednog i trajnog mira".

Iako premijer Starmer u poslednje vreme otvorenije zagovara bližu saradnju sa Evropskom unijom, London i Brisel još uvek nisu postigli značajan napredak u jačanju svog odbrambenog partnerstva.

 

20.40 - Predsednik EP: Iran je pitanje oko kojeg se Evropa i SAD i dalje slažu

Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola izjavila je da su masovni protesti u Iranu doveli do retkog jedinstvenog odgovora Evropske unije na pitanje spoljne politike. Mecola je govorila na panel diskusiji pod nazivom "Sledeće poglavlje Irana", u kojoj je učestvovao i američki senator Lindzi Grejam.

"U naporima da EU proglasi Korpus islamske revolucionarne garde terorističkom organizacijom, bila nam je potrebna saglasnost vlada svih 27 zemalja članica. Pre nekoliko nedelja nisam mislio da će se to dogoditi, ali jeste", rekao je Metsola.

Metsola je dodala da je, uprkos nedavnim razlikama, Iran pitanje oko kojeg se Evropa i SAD i dalje slažu. Obraćajući se senatoru Grejamu, rekla je "Ovde ćete naći potpunu saglasnost".

 

20.34 - Tramp kritikovao Zelenskog: Mora da se pokrene ili će propustiti priliku

Donald Tramp izjavio je da Volodimir Zelenski mora da se "pokrene", navodeći da Rusija želi dogovor. Dodao je da veruje da je sporazum o okončanju rata blizu.

 

20.31 - Samoproglašeni iranski princ: Iranci shvataju da strana intervencija može da eliminiše režim

Samoproglašeni iranski princ Reza Pahlavi, jedna od najistaknutijih opozicionih figura u egzilu u Sjedinjenim Američkim Državama, pozvao je na stranu intervenciju kao pomoć u promeni režima u Iranu. U razgovoru sa novinarkom Kristijan Amanpur naveo je da je to, kako tvrdi, želja samog iranskog naroda.

Foto: EPA

Pahlavi je rekao da je opozicionim snagama potreban "faktor izjednačavanja" kako bi svrgnule klerikalno vođstvo i "neutralisale režim".

Naglasio je da bi taj faktor trebalo da bude strana intervencija, uz ocenu da je neophodan „pomak od četiri decenije politike popuštanja ka stvarnoj akciji“.

Prema njegovim rečima, "okolnosti za to postoje upravo sada, jer Iranci shvataju da intervencija može da eliminiše režim".

Upitan zašto Trampova administracija još nije obezbedila takvu intervenciju, Pahlavi je rekao da smatra da Vašington najpre pokušava da iscrpi sve diplomatske kanale.

 

20.25 - Makron: Uskoro će se znati detalji razgovora s Nemačkom o nuklearnom oružju

Francuski predsednik Emanuel Makron najavio je da će uskoro izneti više detalja o francusko-nemačkom dijalogu o nuklearnom odvraćanju, reagujući na komentare nemačkog kancelara Fridriha Merca.

 

20.24 - Atlantik: Bajden upozorio Zelenskog, on nije verovao

Magazin Atlantik tvrdi da je Džo Bajden nedelju dana pre rata upozorio Volodimira Zelenskog na rusku invaziju, ali da ukrajinski lider nije poverovao. Tekst navodi i da su tokom 2022. postojale prilike za dogovor koje su kasnije propuštene.

 

20.10 - Guverner Kalifornije udario na Trampa

Gevin Njusom nazvao je Donalda Trampa "najdestruktivnijim predsednikom u istoriji SAD", poručivši da pokušava da "vrati 19. vek".

- Tramp je privremen. Otići će za tri godine - rekao je Njusom u Minhenu.

 

20.05 - Makron: Rusija je ušla u recesiju, postala potpuno zavisna od Kine, ima demografski problem...

Francuski predsednik Emanuel Makron odbacio je defetističke stavove o ratu u Ukrajini, tvrdivši da je Rusija tim sukobom zapravo znatno oslabljena.

Prema njegovim rečima, Rusija je ušla u recesiju, postala "potpuno zavisna od Kine", ima demografski problem i suočava se s "vojnim neuspehom".

Makron je naglasio kako su Evropljani sada postali "jedini izvor vojnog finansiranja" za Kijev, čime je aludirao na Sjedinjene Države, koje su od Evrope zatražile da pojača svoje napore.

Smatra kako se nikakav mirovni sporazum između Ukrajine i Rusije ne može postići bez učestvovanja Evropljana.

- Bićemo deo rešenja i treba da budemo deo rešenja - poručio je Makron. Dodao je kako je upravo to razlog zbog kojeg je njegov kabinet nedavno ponovo uspostavio kontakt s Moskvom.

 

20.03 - Makron: Evropa mora da postane geopolitička sila

On je poručio da Evropa mora postati geopolitička sila kako bi smanjila svoju zavisnost od drugih svetskih sila.

- Moramo da ubzamo i osiguramo sve delove geopolitičke moći: odbranu, tehnologije i smanjenje rizika u odnosu na sve velike sile, kako bismo postali manje zavisni - rekao je Makron.

Pritom je naglasio kako ne misli na jačanje pojedinih država članica.

- Ne govorim o tome da Francuska ili Nemačka postanu geopolitička sila, nego o Evropi kao celini - zaključio je.

Uputio je i kritike na račun američke trgovinske i spoljne politike prema evropskom kontinentu.

- Želimo li da nas ozbiljno shvate, kako u Evropi tako i u svetu, moramo da pokažemo nepokolebljivu predanost odbrani sopstvenih interesa. To, naravno, počinje s nastavkom podrške Ukrajini, ali se mora nastaviti i odbacivanjem neopravdanih carina i odlučnim, ali pristojnim odbijanjem neutemeljenih zahteva na evropskom tlu - izjavio je Makron.

- To smo radili i nastavićemo - dodao je.

 

19.57 - Makron: Moramo da budemo poštovani

On je oštro kritikovao američke tehnološke divove, utvrdivši da društvene mreže i internet platforme, kojima dominiraju kompanije iz Silicijumske doline, podstiču strano uplitanje i širenje dezinformacija, čime potkopavaju zapadne demokratije.

- Sloboda govora podrazumeva poštovanje i pravila - poručio je Makron uz aplauz, dodavši kako je Evropska unija "preslaba i prenaivna" u svom pristupu regulaciji tih platformi.

U svom završnom obraćanju, francuski predsednik je pozvao na "odvažnost".

Naglasio je kako Evropljani moraju da budu "jasni" oko svoje podrške Ukrajini, uslova za postizanje održivog mira i smanjenja rizika.

- Takva Evropa biće dobar saveznik i partner Sjedinjenim Državama. Biće partner koji se poštuje, a mi moramo da budemo poštovani. Mnogo toga smo učinili i učinićemo još više - zaključio je Makron uz srdačan aplauz u dvorani.

 

19.43 - Makron o zajedničkim evropskim projektima odbrane i bezbednosti

Predsednik Francuske Emanuel Makron naglasio je važnost zajedničkih evropskih projekata u oblasti odbrane i bezbednosti, upozorivši da bi oslanjanje isključivo na nacionalna rešenja ili favorizovanje domaćih dobavljača predstavljalo "gubitak novca i vremena, kao i ogromnu grešku".

Makron je istakao značaj SAFE mehanizma u podršci evropskim naporima za razvoj odbrambene industrije.

- Ovo je evropski novac i biće korišćen za evropska rešenja i evropske programe - poručio je.

Prema njegovim rečima, zajednički pristup omogućava efikasnije korišćenje resursa i jačanje evropske strateške autonomije u oblasti bezbednosti i odbrane.

 

19.40 - Makron: Evropa mora da ima mesto u pregovorima o bezbednosti i odnosima sa Rusijom

Predsednik Francuske Emanuel Makron istakao je u Minhenu da Evropa mora biti aktivni učesnik u pregovorima o bezbednosnim  aranžmanima sa Rusijom, posebno u vezi sa ratom u Ukrajini.

On je naglasio da je Evropa pokazala svoju snagu u prethodne četiri godine - podržala je Ukrajinu i okupila "koaliciju voljnih" za pružanje bezbednosnih garancija.

- Ako uzmemo protekle četiri godine, Rusija je nakon invazije na Ukrajinu oslabljena zemlja - rekao je Makron

Makron je osudio poražavajuće stavove prema Ukrajini.

- Kada čujem poražavajući govor o Ukrajini, ili lidere koji joj savetuju da prihvati poraz, precenjujući Rusiju u ovom ratu, to je ogromna strateška greška, jer to nije realnost. Jednog dana, Rusi će morati da se suoče sa enormnošću zločina počinjenih u njihovo ime, besmislom izgovora i dugoročnim razornim posledicama po njihovu zemlju, ali dok taj dan ne dođe, nećemo spuštati gard. Nema mira bez Evropljana. Možete pregovarati bez Evropljana, ako želite, ali to neće doneti mir za stolom.

Evropa mora da obnovi diplomatske kanale sa Rusijom i da se ne oslanja se samo na SAD. On takođe naglašava potrebu da se definišu "pravila koegzistencije" sa Rusijom i posle rata u Ukrajini.

- Mi moramo biti ti koji pregovaraju novu arhitekturu bezbednosti za Evropu dan posle, jer se naša geografija neće promeniti.

Makron je predložio "seriju konsultacija" i naglašava da je deo pripremnog rada već urađen sa Nemačkom i Velikom Britanijom, uz poziv ostalim evropskim saveznicima da se uključe.

19.24 - Makron: Gde neki vide pretnje, ja vidim snagu Evrope

Predsednik Francuske Emanuel Makron u svom obraćanju je iskazao optimističan pogled na budućnost Evrope, poručivši da želi da pošalje poruku nade i odlučnosti.

- Želeo sam danas da se obratim pred vama sa porukom nade i odlučnosti - rekao je na početku govora.

Foto: EPA

Makron je naglasio da evropske izazove vidi kao priliku za jačanje.

- Gde neki vide pretnje, ja vidim našu snagu. Gde neki vide sumnje, ja želim da vidim priliku, jer verujem da je Evropa suštinski snažna i može postati još jača - rekao je Makron 

On se osvrnuo na rastuću "sklonost da se Evropa zanemaruje ili direktno kritikuje". Prikazuje se kao "zastarela, spora i rascepkana tvorevina koju je istorija gurnula na marginu".

Makron je obećao da će ponuditi "potpuno drugačiju perspektivu" i podstaći lidere da u Evropi vide snagu i mogućnosti, a ne slabosti.

 

 

18.52 - Sibiha: Tri tačke sporne u mirovnom planu od 20 tačaka

Ministar spoljnih poslova Ukrajine Andrij Sibiha izjavio je da su tri tačke i dalje neusaglašene u okviru mirovnog plana od 20 tačaka za okončanje ruske invazije.

Foto: Reuters

Rusija je potvrdila da će naredna runda pregovora biti održana sledeće nedelje u Ženevi.

Sibiha je naveo da pregovori "napreduju" nakon prve dve runde održane u Abu Dabiju, pohvalivši liderstvo američkog predsednika Donalda Trampa.

- Bez Trampa je nerealno okončati ovaj rat - poručio je, ali je istovremeno upozorio da Rusija ne pokazuje "znake spremnosti za ozbiljne pregovore".

Dodao je da Ukrajina i dalje raspolaže instrumentima pritiska na Moskvu i da ih treba koristiti.

- Imamo izvodljive predloge. U sledećoj rundi nadamo se da nećemo slušati dodatna istorijska predavanja – sada je vreme za akciju i odlučne korake - rekao je Sibiha.

Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro, koji je govorio zajedno sa Sibiheom, istakao je da rat mora biti zaustavljen i da Zapad i dalje ima "poluge pritiska" koje može da upotrebi sa saveznicima.

On je naveo da su Francuska i Velika Britanija "otišle veoma daleko" u blokiranju ruskih brodova iz takozvane "flote u senci", uključujući i upotrebu vojnih sredstava.

Baro je naglasio i značaj predstojećeg 20. paketa sankcija Evropske unije, koji bi trebalo da bude usvojen 24. februara, na četvrtu godišnjicu početka rata, kao i ulogu takozvane „Koalicije voljnih“ u obezbeđivanju budućih bezbednosnih garancija za Ukrajinu.

 

18.52  - Uskoro govor Emanuela Makrona

Na glavnu binu treba da izađe francuski predsednik Emanuel Makron, čiji se govor očekuje za manje od 20 minuta.

Foto: EPA

 

18.50 - Kortez ponovo na bini, u toku je debata o zaokretu u američkoj spoljnoj politici

Aleksandrija Okasio-Kortez večeras će ponovo govoriti na panelu posvećenom "raskidu s prošlošću" i "seizmičkim promenama u američkoj spoljnoj politici".

Na sesiji će joj se pridružiti guvernerka Mičigena Gretčen Vitmer i američki ambasador pri NATO Metju Vitaker.

 

18.32 - Moldavska predsednica: Rusija je potrošila ogroman iznos da utiče na naše izbore

Rusija je potrošila ogroman iznos, procenjen na dva odsto moldavskog BDP-a, kako bi uticala na izbore u Moldaviji, izjavila je predsednica te zemlje Maja Sandu. Prema njenim rečima, novac je usmeravan kroz "različite, teško sledive kanale" s ciljem podmićivanja birača.

Sandu je navela i da je na dan izbora internet stranica Centralne izborne komisije (CIK) Moldavije bila meta gotovo milijardu zlonamernih poruka.

- Ideja je bila da se izbori sruše i diskredituju - poručila je.

Švedski premijer Ulf Kristerson reagovao je na ove tvrdnje ocenivši da je "ponižavajuće čuti na šta su sve Rusi spremni".

Upitana da li članstvo u Evropskoj uniji vidi kao odgovor na takve hibridne pretnje, Sandu je istakla da Moldavija sama ne može mnogo da učini.

- Mala zemlja sama ne može mnogo. Moramo da budemo deo EU ako želimo da preživimo kao demokratija - zaključila je.

 

18.31 - Vođa Evropske narodne stranke: Hajde da osnujemo vojsku Evropske unije

Predsednik Evropske narodne stranke (EPP) Manfred Veber pozvao je na osnivanje vojske Evropske unije, ocenivši da bi takav potez doprineo efikasnijem i koordinisanijem korišćenju odbrambenih izdataka Unije.

Foto: Rueters

- Znam da je to dugoročan projekat - rekao je Veber.

Predlog je izneo na panelu o populizmu, na kojem su učestvovali i češki predsednik Petr Pavel i američka kongresmenka Aleksandrija Okasio-Kortez.

Veber je u poslednjih nekoliko nedelja izneo niz inicijativa kojima se, prema njegovim rečima, jača uloga Evropske unije na međunarodnoj sceni.

- Moramo da budemo ambiciozni - poručio je.

Jedna od ideja bila je i slanje vojnika u Ukrajinu pod "evropskom zastavom", ali je taj predlog odbacio nemački kancelar Fridrih Merc.

 

18.31 - Šef nemačke obaveštajne službe: Cilj Moskve je da postavi proruskе vlade širom Evrope

Šef nemačke spoljnoobaveštajne službe (BND) Martin Jeger upozorio je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji na pojačane ruske kampanje uticaja uoči pokrajinskih izbora u Nemačkoj.

- Tokom ove izborne godine u Nemačkoj očekujemo više hibridnih kampanja - rekao je Jeger.

Nemačku ove godine očekuje pet važnih pokrajinskih izbora u Baden-Virtembergu, Porajnju-Falačkoj, Saskoj-Anhaltu, Berlinu i Meklenburgu-Zapadnom Pomorju.

Prema anketama, u Saskoj-Anhaltu i Meklenburgu-Zapadnom Pomorju vodi krajnje desna Alternativa za Nemačku (AfD).

Jeger je istakao da je ključni cilj Moskve da postavi što više proruskih vlada širom Evrope, upozorivši da bi se, ukoliko u tome uspe, "posledice osetile svuda".

Kao nedavne primere takvih pokušaja naveo je izbore u Moldaviji i Rumuniji.

 

18.26 - Okasio-Kortez: Tramp razara transatlantsko partnerstvo

Američka kongresmenka Aleksandrija Okasio-Kortez ocenila je u Minhenu da administracija predsednika Donalda Trampa "razara transatlantsko partnerstvo" i potkopava demokratske norme.

 

 

Pozivajući se na izjavu Marka Karnija sa Svetskog ekonomskog foruma, navela je da se dovodi u pitanje poredak zasnovan na pravilima, ali je istakla da većina Amerikanaca ne želi da odustane od demokratije.

Dodala je da je "licemerje ranjivost" takvog poretka i upozorila da ono ugrožava demokratije, pozivajući na doslednost i jačanje partnerstava.

18.23 - Šef IAEA: Globalni režim nuklearnog neširenja je ranjiv

Globalni režim nuklearnog neširenja postaje sve ranjiviji, upozorio je Rafael Grosi, generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).

Govoreći na panelu Minhenske bezbednosne konferencije (MSC), Grosi je istakao da pojedine države, uključujući i neke u Evropi, dovode u pitanje međunarodni okvir koji ograničava širenje nuklearnog oružja.

- Zemlje počinju da govore da bi možda trebalo da preispitaju svoj pristup nuklearnoj proliferaciji, jer smatraju da to ne služi njihovim nacionalnim interesima - rekao je Grosi.

Upozorenje dolazi u trenutku kada je prošle nedelje istekao sporazum Novi START, koji je ograničavao strateške nuklearne arsenale Sjedinjenih Američkih Država i Rusije.

 

18.21 - Veber: Ako ne rešimo migracije, 2029. će biti praznik za krajnju desnicu

Predsednik poslaničke grupe Evropske narodne partije (EPP) u Evropskom parlamentu Manfred Veber poručio je da desni centar ne sme sarađivati sa strankama koje ne poštuju "tri pro" princip - proevropski stav, podršku Ukrajini i vladavinu prava.

Kao primer doslednosti naveo je isključenje mađarskog premijera Viktora Orbana iz EPP, ali i pobedu Donalda Tuska nad strankom Pravo i pravda u Poljskoj 2024. godine.

Veber je istakao da Evropa mora ozbiljno da shvati zabrinutost građana zbog migracija, upozorivši da bi u suprotnom evropski izbori 2029. godine mogli postati "veliki festival za krajnju desnicu".

 

18.15 - Petr Pavel o uzrocima rasta populizma u srednjoj i istočnoj Evropi

Predsednik Češke Petr Pavel izneo je svoje viđenje razloga zbog kojih se populizam širi u zemljama srednje i istočne Evrope.

On smatra da su mnogi građani bivših komunističkih država očekivali da će promenom sistema dobiti sve prednosti kapitalizma, a da pritom zadrže benefite socijalizma.

Foto: EPA

 

- Verujem da je veliki broj ljudi u bivšim komunističkim zemljama očekivao da će sa promenom sistema ostvariti sve koristi kapitalizma, zadržavajući istovremeno sve koristi socijalizma - rekao je Pavel.

Prema njegovim rečima, kada su građani shvatili da "neće svi postati bogati" i da će "uvek postojati oni koji su u boljem položaju", to je dovelo do frustracija i društvenih tenzija.

Tu frustraciju su, kako navodi, iskoristili političari koji nude kratkoročna i privlačna rešenja, bez stvarne namere ili mogućnosti da ih ispune.

Pavel je, ne pominjući konkretna imena, dodao da iskustvo pokazuje da političari koji su dugo bili u opoziciji i zauzimali ekstremne stavove često ublažavaju retoriku kada preuzmu odgovornost vlasti.

- Iskustvo pokazuje da, kada ljudi koji su dugo bili na kritičkoj strani dođu u poziciju da snose odgovornost, odjednom shvate složenost situacije i značajno ublaže svoje ranije ekstremne stavove - rekao je češki predsednik.

 

18.12 - Tramp ponovo podržao Orbana nakon Mercove kritike

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp ponovo je danas pružio podršku mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, svega nekoliko sati nakon što je nemački kancelar Fridrih Merc uputio oštre kritike na njegov račun.

Foto: EPA

U objavi na društvenoj mreži Truth Social, Tramp je Orbana opisao kao „zaista snažnog i moćnog lidera sa dokazanim rezultatima“.

- Odnosi između Mađarske i Sjedinjenih Američkih Država dostigli su nove visine saradnje i spektakularnih dostignuća tokom moje administracije, velikim delom zahvaljujući premijeru Orbanu - naveo je Tramp.

 

17.31 - 70 odsto Amerikanaca protiv Trampove politike prema Grenlandu

Sedamdeset odsto Amerikanaca ne slaže se sa politikom predsednika Donalda Trampa prema Grenlandu, pokazalo je istraživanje agencije AP i Centra za istraživanje NORC.

Iako Tramp tvrdi da je Grenland ključan za nacionalnu bezbednost i suprotstavljanje Rusiji i Kini u arktičkom regionu, njegov plan da ostrvo postane američka teritorija nema široku podršku - čak ni među republikancima.

Oko 60 odsto republikanaca mlađih od 45 godina ne odobrava njegov pristup, dok ukupno 40 odsto Amerikanaca podržava Trampovu spoljnu politiku.

 

17.25 Lindzi Grejem: Tramp će dovesti do toga da se Kina jednom probudi i pita: Otkud sve ovo sr*nje?

Način na koji će Zapad privesti kraju rat u Ukrajini odrediće ne samo sudbinu Tajvana, već i opštu stabilnost u svetu, ocenio je američki senator Lindzi Grejem na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

Evropa i Sjedinjene Države, prema njegovim rečima, moraju da okončaju sukob kako bi smanjile verovatnost da Kina napadne Tajvan, koji Peking smatra svojom teritorijom.

Foto: Rojters

 

Grejem, koji je saveznik i savetnik predsednika Donalda Trampa, smatra da bi upravo on mogao da odigra ključnu ulogu. Tramp u aprilu putuje u Kinu na drugi krug razgovora s kineskim predsednikom Si Đinpingom, nakon sastanka o trgovinskim pregovorima održanog krajem prošle godine.

Senator predlaže da Tramp ponudi Kini obostrano koristan ekonomski sporazum, ali da istovremeno iskoristi za sada nedefinisane mehanizme pritiska kako bi se postigao kraj rata u Ukrajini.

- Tramp će dovesti do toga da se Kina jednog dana probudi i pita: "Otkud sad sve ovo sranje?" - izjavio je Grejem, dugogodišnji zagovornik oštre politike prema Kini.

17.10 Guverner Kalifornije: Tramp je najdestruktivniji predsednik u istoriji SAD

Guverner Kalifornije Gejvin Njuzom oštro je kritikovao Donalda Trampa, nazvavši ga "najdestruktivnijim predsednikom" u istoriji Sjedinjenih Američkih Država.

Govoreći na glavnoj bini, Njuzom je rekao da aktuelni predsednik "udvostručuje glupost" i pokušava da "vrati zemlju u 19. vek".

- Nikada u istoriji Sjedinjenih Američkih Država nije postojao destruktivniji predsednik od trenutnog stanara Bele kuće u Vašingtonu - izjavio je.

Dodao je da je Tramp privremena pojava: "Nadam se da je Donald Tramp privremen. Za tri godine ga više neće biti."

Foto: Rojters

 

Njuzom je istakao da klimatska kriza direktno pogađa građane SAD.

- Ljudi gore, guše se, pregrevaju, suočavamo se istovremeno sa sušama i poplavama, istorijskim šumskim požarima - rekao je.

Govoreći o Kaliforniji, naveo je da je to "velika plava država", ali i država sa više republikanaca nego većina tradicionalno republikanskih saveznih država. Naglasio je da je pitanje klimatskih promena prevazišlo stranačke podele.

- Ne postoji republikanski termometar, ne postoji demokratski termometar. Postoji samo realnost - poručio je.

Podseća se da se Gejvin Njuzom često pominje kao potencijalni demokratski kandidat na predsedničkim izborima 2028. godine, što njegovim istupima daje dodatnu političku težinu.

17.00 Očekuje se Makronovo obraćanje. Hoće li govoriti o Evropi i nuklearnom odvraćanju?

Dve stvari na koje treba obratiti pažnju u večerašnjem govoru francuskog predsednika Emanuela Makrona jesu način na koji govori o svojoj ideji jačanja evropskog suvereniteta i da li će, i u kojoj meri, pomenuti nuklearno odvraćanje - temu na koju je ranije ukazao Fridrih Merc.

Makron je upravo stigao na događaj, iako verovatno, na razočaranje predsedavajućeg Minhenske bezbednosne konferencije, Volfganga Išingera, više ne nosi svoje prepoznatljive pilotske naočare sa skupa u Davosu.

Foto: Reuters

 

Očekuje se da Makron dodatno razjasni francusku viziju evropske strateške autonomije i eventualnu ulogu francuskog nuklearnog arsenala u širem evropskom bezbednosnom okviru.

16.31 Danska premijerka: Evropa mora da se naoruža snagom i odlučnošću

- Evropa  mora da se naoruža snagom i odlučnošću kako bi se suočila s novim globalnim "neredom - poručila je danska premijerka Mete Frederiksen na početku snažne diplomatske inicijative na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji. Veliki deo pažnje na ovom važnom skupu usmeren je upravo na Dansku i njenu delegaciju.

 

 

 

 

Da dolazak danske premijerke nije prošao nezapaženo, potvrdio je i nemački kancelar Fridrih Merc, koji je u svom govoru izričito spomenuo Mete Frederiksen i podršku koju joj pruža Evropa.

Frederiksen je u Minhen stigla u pratnji ministara spoljnih poslova i odbrane, a konferencija predstavlja prvu značajnu priliku za danski državni vrh da direktno razgovara s predstavnicima SAD i drugim partnerima nakon diplomatske krize izazvane sporom oko Grenlanda.

U sklopu diplomatskih aktivnosti, najavljen je i sastanak danske premijerke s američkim senatorom Markom Rubiom, a jedna od ključnih tema razgovora biće upravo Grenland.

 

16.25 Zelenski sa Nemačkom dogovara projekat proizvodnje dronova

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski doputovao je u Nemačku radi učestvovanja na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

Najavio je prvi zajednički ukrajinsko-nemački projekat proizvodnje dronova.

 

 

 

 

Prethodno je američki državni sekretar Marko Rubio izjavio kako očekuje da će se na marginama konferencije sastati s ukrajinskim predsednikom.

16.20 Finski predsednik poručio manjim državama: Pridružite se EU, to vam pruža zaštitu

U raspravi o globalnoj trgovini i budućnosti zemalja u novom svetskom poretku, finski predsednik Aleksandar Stub ponudio je jasan savet za osiguranje stabilnosti. Njegov recept za manje države je članstvo u Evropskoj uniji, dok šefica Svetske trgovinske organizacije (WTO) Ngozi Okonjo-Iveala ističe kako se postojeći sistem, uprkos kritikama, pokazao otpornim.

Foto: Rojters

 

Na pitanje kako bi druge zemlje trebale da se postave da osiguraju svoju budućnost, Stub je polušaljivo odgovorio:

- Pridružite se Evropskoj uniji, to vam daje zaštitu - rekao je. Utvrdio je da je važnost takvog saveza postala još očitija nakon pretnji bivšeg američkog predsednika Trampa Grenlandu.

16.10 Merc: Ekonomija EU je 10 puta jača od ruske, a EU ipak nije 10 puta jača od Rusije

Nemački kancelar Fridrih Merc poručio je da Evropa ima daleko veći ekonomski potencijal od Rusije, ali ga ne koristi u meri koja je potrebna u sadašnjoj geopolitičkoj situaciji.

 

 

 

 

- Ruski BDP trenutno iznosi oko 2 biliona evra. BDP Evropske unije gotovo je deset puta veći, a ipak Evropa danas nije deset puta jača od Rusije - rekao je Merc.

On je istakao da Evropa raspolaže snažnim vojnim, političkim, ekonomskim i tehnološkim kapacitetima, ali da ih ne iskorišćava dovoljno.

- Naš vojni, politički, ekonomski i tehnološki potencijal je ogroman, ali smo daleko od toga da ga koristimo u onoj meri u kojoj je to nužno - naglasio je Merc.

16.03 Merc o kandidatima za članstvo u EU: Ne želim da vas izgubim

Nemački kancelar Fridrih Merc istakao je potrebu za novom strategijom kako bi se države kandidati približile Evropskoj uniji.

- Ne želim da vas izgubim - rekao je odgovarajući na pitanje predsednika Crne Gore Jakova Milatovića o izgledima za proširenje.

Merc je dodao da se "sve više oseća neprijatno" zbog nesposobnosti EU da postigne značajan napredak u procesu pristupanja.

Rekao je da postoji očigledam problem jer proces zahteva jednoglasnost, a Mađarska i dalje blokira napredak, "ali moramo to da prevaziđemo".

- Na duge staze, bićemo uspešni samo ako prihvatimo ostale Evropljane, a to radimo za nas Nemce, nema načina da se to izbegne. Mi smo u srcu Evrope. Ako je Evropa podeljena i mi ćemo biti - kazao je Merc.

 

15.55 Ukrajina i Rusija nastavljaju pregovore u Ženevi uz posredovanje SAD

Još jedna runda pregovora predstavnika Rusije i Ukrajine, u kojima posreduju SAD, održaće se sledeće sedmice u Ženevi, nekoliko dana pre četvrte godišnjice ruske invazije, saopštili su danas zvaničnici u Moskvi i Kijevu.

Sastanci će se održati u utorak i sredu, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov u saopštenju koje su prenele ruske novinske agencije.

15.40 Šta je suprotnost svetskom poretku temeljenom na pravilima? To su tiranija i ratovi i tu smo sada

Visoka predstavnica EU-a za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je na jednoj panel raspravi kako u međunarodnom poretku nedostaje odgovornosti za kršenje pravila.

- Svi se pozivaju na Povelju Ujedinjenih nacija. Načela su tu. Ali šta se događa ako ih neko prekrši? Odgovornost očigledno ne funkcioniše - izjavila je.

Ona smatra da Savet bezbednosti ne radi onako kako je zamišljeno i da UN "ne odražavaju svet kakav je trenutno".

Foto: Rojters

 

- Većina zemalja u svetu želi poredak temeljen na pravilima, žele pravila koja će regulisati kako razgovaramo jedni s drugima i kako međusobno delujemo - dodala je.

Utvrdila je kako su velike međunarodne krize kroz istoriju podsticale razvoj međunarodnog prava i da je sadašnja kriza prilika da se "ovaj svet razvije".

Osvrnula se i na komentar nemačkog kancelara Fridriha Merca, koji je u ranijem govoru rekao da je stari svetski poredak nestao.

- Šta je suprotnost svetskom poretku temeljenom na pravilima? To su tiranija i ratovi. I očito je to mesto gde se sada nalazimo - zaključila je Kalas.

15.35 Kaja Kalas: Suprotno Volcovim navodima, Trampov Odbor za mir ima podršku UN-a samo za Gazu

Kaja Kalas se osvrnula na tvrdnje američkog zvaničnika Volca, rekavši kako je namera reforme međunarodnog poretka pohvalna, ali je naglasila da međunarodne organizacije moraju da deluju na načelu jednakosti država.

Kalas je takođe istakla da, suprotno Volcovim navodima, Trampov Odbor za mir ima podršku UN-a isključivo za svoju užu, vremenski ograničenu misiju usmerenu na Gazu.

Volc je delimično prihvatio te primedbe, ali je izrazio frustraciju zbog izostanka djelovanja.

15.20 Merc: Sa Makronom razgovaram o nuklearnom oružju

Nemački kancelar je objavio da je s francuskim predsednikom Makronom započeo poverljive razgovore o evropskom nuklearnom odvraćanju.

Ovi pregovori odvijaju se u skladu s pravnim okvirom Nemačke kao punopravne članice NATO saveza.

 

 

 

 

Pokretanje poverljivih pregovora između lidera Nemačke i Francuske o ovako osetljivom pitanju ukazuje na novu fazu u raspravama o strateškoj autonomiji i odbrambenim sposobnostima Evrope.

Sam kancelar potvrdio je ovu inicijativu, naglašavajući da se sve odvija unutar postojećih međunarodnih obveza Berlina.

Detalji razgovora za sada nisu poznati javnosti.

15.17 Zelenski: Radije biram borbu, nego loš sporazum sa Rusima!

Nešto ranije, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da radije bira nastavak borbe sa Rusijom, nego loš sporazum po Ukrajinu, dok ljudi koji su mu bliski imaju nešto drugačije mišljenje.

Foto: Rojters

 

15.11 Merc odgovara na pitanja prisutnih - packa na račun Orbana i poruka da Rusiju treba "iscrpiti" da bi se rat u Ukrajini završio

U delu sesije gde mu prisutni postavljaju pitanja, Merc je dobio ona o Rusiji.

Foto: EPA

 

On je počeo odgovor kritikom na račun mađarskog Viktora Orbana bez navođenja njegovog imena, pominjući "premijera" iz EU koji je otputovao u Moskvu bez mandata Unije i "ništa nije postigao", a nedelju dana kasnije Ukrajina je pretrpela neke od "najtežih napada na civilnu infrastrukturu".

- Dakle, ako ima smisla razgovarati (sa Rusijom), spremni smo da razgovaramo. Ali kao što vidite s američke strane, Rusija još uvek nije spremna da ozbiljno razgovara - rekao je Merc.

14.50 Merc proziva Trampa, ali ga ne pominje: MAGA bitka nije bitka Evrope, ne verujemo u carine, već u slobodnu trgovinu

Merc ne štedi reči kada su u pitanju SAD

On je oštro odgovorio na agresivni govor Trampovog potpredsednika Džej Dija Vensa u Minhenu prošle godine, složivši se sa njim da se otvorio jaz između Evrope i Amerike po nekoliko pitanja.

Foto: EPA

 

Merc je kazao da "bitka koju vodi MAGA (Make America Great Again - Učinimo Ameriku ponovo velikom) kultura u SAD" nije bitka Evrope i dodao da "sloboda govora prestaje kada se izgovore reči protiv ljudskog dostojanstva i našeg osnovnog zakona".

- Ne verujemo u carine i protekcionizam, već u slobodnu trgovinu. Držimo se klimatskih sporazuma i SZO (Svetske zdravstvene organizacije) jer smo uvereni da se globalni izazovi mogu da se reše samo zajedno - poručio je Merc očigledno misleći na spoljnu politiku američkog predsednika Donalda Trampa.

14.30  Počeo Mercov govor, još oštriji od Išingera: Ovaj svetski poredak više ne postoji

Ali, on je napomenuo da smo poslednjih godina svedoci "rastućih tenzija i sukoba u svetu", uključujući rusku agresiju na Ukrajinu.

On je kazao da je moto ovogodišnje konferencije pomalo "sumoran", ali da "moramo to reći još oštrijim rečima".

- Ovaj (svetski) poredak više ne postoji. Evropa se upravo vratila s odmora od istorije - kazao je Merc, prenosi izveštač Gardijana iz sale.

Merc je rekao da se sada suočavamo s erom "obeleženom politikom velikih sila", uključujući "nasilni revizionizam" Rusije koji diktira njenu agresiju protiv Ukrajine.

On je takođe naveo da Kina "želi da bude lider u oblikovanju sveta", ali da "sistematski koristi zavisnost drugih (u odnosu na nju) i redefiniše međunarodni poredak u svoju korist".

Merc je poručio i da je američka pretenzija na globalno liderstvo "osporena, a moguće i izgubljena".

Foto: EPA

 

On je kazao da "politika velikih sila" predstavlja "odraz nemirnih, uznemirenih društava u vremenima revolucionarnih promena".

Ali, Merc upozorava da ona takođe testira granice demokratskog sistema jer gura ljude ka "snažnim i lakim odgovorima".

On je rekao i da roba, tehnologija i lanci snabdevanja igraju posebno važnu ulogu u ovom novom svetskom poretku koji tek nastaje.

Nemački kancelar je ocenio da su SAD sada shvatile da treba "stignu u nekim oblastima" Kinu, što "ne usporava ovaj trend, već ga ubrzava".

Merc je poručio da Evropljani moraju da prihvate da je to realnost sa kojom se suočavaju i da se suoče sa njom, umesto da poriču problem.

14.09 Najava kao trejler za film

 

 

14.02 Išinger rešeta visoke goste otvorenim pitanjima - EU, Amerikance i Kineze

Volfgang Išinger, bivši nemački ambasador u SAD i predsedvajući Minhenske bezbednosne konferencije, zvanično je otvorio skup i poručio okupljenima da je "vreme da budemo ozbiljni".

- Ovo nije vreme da ublažavamo reči ili, kako kažu, da okolišamo. Moramo da budemo iskreni u vezi sa našim razlikama, ali trebalo bi da pokušamo da pomognemo u organizovanju konstruktivnog transatlantskog resetovanja, ako je to moguće, ovog vikenda - kazao je Išinger.

On je potom upitao prisutne lidere EU.

- Koje konkretne korake predlažete... osim držanja govora kako biste pomogli u stvaranju Evropske unije koja će biti poštovaniji međunarodni akter i sposobnija da brani našu slobodu, naše vrednosti i naše granice - glasilo je pitanje.

Foto: Rojters

 

Išinger je zatim upitao pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN šta su spremne da urade u vezi sa neširenjem nuklearnog oružja i upitao SAD da li Trampova administracija zaista veruje da su joj potrebni saveznici i partneri" i da li je "zaista spremna da tretira saveznike kao partnere".

Okrećući se Kini, on je upitao delegaciju iz Pekinga, u kojoj prisutan i ministar spoljnih poslova te zemlje Vang Ji, "u kojoj meri će Kina zapravo biti spremna da investira u to da Rusija okonča svoju agresiju i povuče se iz Ukrajine".

On je dobio aplauz u sali za ova direktna pitanja.

13.59 Lutke Trampa i Putina na trgu u Minhenu

Aktivisti međunarodne ekološke organizacije Grinpis danas su uoči početka Minhenske bezbednosne konferencije (MSC) izveli protestnu akciju i na vrhu građevinskog krana razvili ogroman baner sa u znak protesta zbog zavisnost Evrope od američkog i ruskog tečnog gasa sa natpisom "Oslobodite se tirana".

Na obližnjem trgu Marijenplac aktivisti su postavili džinovske figure na naduvavanje koja prikazuje ruskog predsednika Vladimira Putina i američkog predsendika Donalda Trampa kako sede na tankeru za prevoz tečnog gasa.

Foto: Rojters

 

13.50 Stigle Ursula fon der Lajen i Kaja Kalas

Foto: EPA

 

13.45 Stigao Zelenski

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski stigao je na Minhensku bezbednosnu konferenciju.

 

 

 

 

 

13.30 Rubio: Svet se vrlo brzo menja pred našim očima

Američku delegaciju u Minhenu ove godine predvodi državni sekretar Marko Rubio koji je čelnu ulogu preuzeo od potpredsednika Džej Di Vensa, nakon burnog govora na temu odnosa Evrope i SAD koji je zamenik šefa Bele kuće Donalda održao 2025.

Novinarima su Rubija pitali da li će njegove poruke na konferenciji biti pomirljivije nego Vensove.

- Svet se vrlo brzo menja pred našim očima. Živimo u novoj eri geopolitike i biće potreban napor svih nas da na neki način ponovo proučimo kako ona izgleda i kakva će biti naša uloga u njoj - kazao je Rubio.

Foto: Rojters

 

13.20 Konferenciju otvaraju predsedavajući Išinger i Zeder, potom govori Merc

Minhensku bezbednosnu konferenciju su otvorili domaćini - predsedavajući Volfgang Išinger i bavarski premijer Markus Zeder.

Nakon njihovog kratkog obraćanja reč će uzeti kancelar Fridrih Merc koji će održati govor pod nazivom "Nemačka u Evropi i svetu".

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.