Trampova čelična pesnica nad Iranom! Ford, Linkoln i Buš opkolili Teheran: Čeka se samo jedan mig za totalni udar

Sjedinjene Američke Države donele su odluku da pošalju drugu udarnu grupu nosača aviona na Bliski istok, koju predvodi nosač USS Gerald R. Ford.

Prva udarna grupa već je raspoređena u regionu i predvodi je nosač USS Abraham Linkoln.

Prema navodima američkih medija, koji se pozivaju na izvore iz mornarice, naređenje za raspoređivanje dobio je i treći nosač - USS Džordž H. V. Buš, koji je trenutno stacioniran u blizini mornaričke vazduhoplovne baze u Virdžiniji. Time bi se broj američkih udarnih grupa nosača aviona u širem regionu Bliskog istoka popeo na tri, što predstavlja izuzetno retku koncentraciju pomorske sile.

Ormuski moreuz kao ključna tačka

Stručnjaci ukazuju na nekoliko ključnih faktora iza ovako obimnog raspoređivanja. Jedno od centralnih pitanja jeste da li će američke udarne grupe ući u Persijski zaliv. Iran je više puta nagovestio da bi, u slučaju napada na njegovu teritoriju, mogao da blokira Ormuski moreuz - jednu od najvažnijih svetskih transportnih arterija za sirovu naftu.

 

 

Takva blokada mogla bi, na primer, biti izvedena potapanjem velikih barži povezanih minskim lancima, čime bi plovni put bio fizički zatvoren. Čak i bez direktnih borbenih dejstava, čišćenje mina i deblokada Ormuskog moreuza mogli bi da traju nedeljama ili mesecima, sa ozbiljnim posledicama po globalno tržište energenata.

Zbog toga je verovatno da Pentagon planira raspoređivanje udarnih grupa u različitim akvatorijama regiona, kako bi izbegao koncentraciju svih ključnih snaga u Persijskom zalivu i smanjio rizik od njihovog eventualnog blokiranja.

Foto: profimedia

Regionalni saveznici pod znakom pitanja

Drugi važan razlog za slanje dodatnih snaga jeste odbijanje pojedinih bliskoistočnih država da ustupe teritoriju, vazdušni prostor ili luke za eventualne američke napade na Iran. Među državama koje su, prema navodima, odbile da pruže logističku podršku nalaze se Ujedinjeni Arapski Emirati, Oman i još nekoliko regionalnih aktera.

Time je doveden u pitanje tradicionalni američki model delovanja koji se oslanja na široku koaliciju. U takvim okolnostima, Sjedinjene Američke Države primorane su da se u većoj meri oslone na sopstvene kapacitete, posebno na pomorsku silu koja omogućava projekciju moći bez direktne zavisnosti od regionalnih baza.

Demonstracija sile

Raspoređivanje USS Gerald R. Ford dodatno pojačava simboliku ovog poteza. Reč je o vodećem brodu nove klase nosača aviona američke mornarice, deplasmana oko 100.000 tona. Kao najnoviji i tehnološki najnapredniji nosač u floti, opremljen je savremenim sistemima za lansiranje i može da nosi više od 75 borbenih letelica različitih tipova.

Njegovu pratnju čini udarna grupa sastavljena od razarača i krstarica sa vođenim raketama, što predstavlja snažan pomorski sastav sposoban za ofanzivna i odbrambena dejstva visokog intenziteta. Prisustvo takvih brodova u istočnom Mediteranu i širem regionu Bliskog istoka predstavlja jasnu demonstraciju sile.

Ciljevi raspoređivanja uključuju podršku Izraelu, zaštitu američkih interesa i obezbeđenje slobode plovidbe u ključnim pomorskim prolazima, uključujući Ormuski moreuz, gde su i ranije beležene tenzije sa akterima povezanim sa Iranom.

Foto: Shutterstock

Poruka Teheranu

Paralelno sa vojnom mobilizacijom, američki predsednik Donald Tramp pojačao je retoriku prema Teheranu. U javnim nastupima povukao je jasne crvene linije, upozoravajući iransko rukovodstvo i organizacije koje Iran podržava, poput Hezbolaha i Hamasa, na ozbiljne posledice eventualnih napada na Izrael ili američke snage.

Foto: profimedia

Poruka Vašingtona glasi da SAD ne traže rat, ali da su spremne da odgovore snažnom vojnom silom na svaku provokaciju. Prema toj logici, demonstracija vojne superiornosti trebalo bi da deluje kao faktor odvraćanja i sredstvo pritiska u pregovorima.

Analitičari ocenjuju da raspoređivanje tri udarne grupe nosača aviona ima dvostruku svrhu – odvraćanje Irana i njegovih saveznika, ali i obezbeđivanje operativne spremnosti za eventualne brze udare ukoliko bi situacija eskalirala.

Istovremeno, koncentracija tolikih snaga na relativno ograničenom prostoru povećava rizik od incidenta, pogrešne procene ili nenamerne eskalacije. Međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj događaja, svesna da bi svaki pogrešan potez mogao dovesti do šireg regionalnog sukoba.

Sa USS Gerald R. Ford, USS Abraham Linkoln i potencijalnim dolaskom USS Džordž H. V. Buš u region, Sjedinjene Američke Države demonstriraju kapacitet da brzo koncentrišu značajne snage. Ostaje pitanje da li je cilj dugoročno odvraćanje ili priprema za konkretnu vojnu operaciju u slučaju eskalacije.

 

BONUS VIDEO