NATO članice objavile rat Rusiji: U Krakovu potpisana važna deklaracija u korist Ukrajine (VIDEO)

Pet evropskih članica NATO najavilo je da će zajedno raditi na razvoju novih jeftinih autonomnih dronova, radi jačanja protivvazdušne odbrane od Rusije.

Ministri odbrane Nemačke, Francuske, Italije, Poljske i Velike Britanije, grupe poznate kao E5, saopštile su da će pokrenuti incijativu LEAP (Low-Cost Effectors and Autonomous Platforms) sa ciljem da počnu proizvodnju dronova u roku od godinu dana. Oni su danas potpisali deklaraciju.

- Zajedno, imamo neke od najboljih uređaja na celoj planeti za obaranje vazdušnih pretnji. Uvereni smo da je ovo prvi korak onoga što se nadamo da će biti niz inicijativa - rekao je novinarima zamenik britanskog ministra odbrane Luk Polard nakon sastanka u Krakovu.

Inicijativa odražava sve veću zabrinutost oko zaštite evropskog neba, nakon niza vazdušnih upada širom NATO zemalja prošle godine, od ruskih borbenih aviona iznad Estonije do rojeva dronova koji su ušli u poljski vazdušni prostor, prenosi Politiko.

 

 

Iako je NATO neutralisao pretnje, dodaje briselski list, naišao je na kritike zbog podizanja borbenih aviona vrednih više miliona dolara kako bi obarali dronove koji koštaju hiljade dolara.

- Problem je biti efikasan u obaranju relativno jeftinih raketa, dronova i drugih pretnji sa kojima se suočavamo. Moramo da se pobrinemo da uskladimo troškove pretnji sa troškovima odbrane - rekao je Polard.

U projekat protivvazdušne odbrane biće uloženo više miliona evra, rekao je Polard i dodao da će se prvenstveno fokusirati na proizvodnju efektora za dronove, deo opreme koji deluje na metu, kao što je eksplozivni teret.

Inicijativa je deo širih nastojanja Evrope da preuzme veću odgovornost za sopstvenu odbranu i pojača vojne kapacitete, posle pritisaka predsednika SAD Donalda Trampa i sumnji u posvećenost Vašingtona NATO savezu i zaštiti evropskog kontinenta.

Poljski ministar odbrane Vladislav Kosiniak-Kamiš rekao je da je "Evropa motivisana da krene napred" u pogledu odbrane.

Pet evropskih zemalja za "evropskiji NATO"

Francuska, Nemačka, Italija, Poljska i Ujedinjeno Kraljevstvo žele da preuzmu "veću odgovornost" za bezbednost Evrope kroz saradnju na "evropskijem NATO-u", saopštili su u petak ministri odbrane i državni sekretari tih zemalja.

- NATO ostaje kamen temeljac kolektivne odbrane i spremni smo da preuzmemo veću odgovornost za bezbednost Evrope - naglasili su odbrambeni zvaničnici u zajedničkoj izjavi nakon sastanka u Krakovu.

Države su se obavezale na "dalje jačanje odvraćanja i odbrane" kako bi se "sprečila eventualna agresija Rusije i obezbedila sposobnost odgovora na širok spektar pretnji".

 

Veća izdvajanja za odbranu

Na samitu 2025. godine u Hagu, pod pritiskom američke vlade, saveznice NATO-a obavezale su se da povećaju izdvajanja za odbranu na pet odsto BDP-a. Pet potpisnica deklaracije iz Krakova, okupljene u format E5, pozvale su na "pravednu raspodelu tereta" među saveznicima.

- Efikasni odgovori na trenutne pretnje i izazove zahtevaju proporcionalan doprinos saveznika. Radićemo na evropskijem NATO-u, jačajući spremnost evropske odbrane - navodi se u saopštenju, uz isticanje potrebe za jačanjem odbrambene industrije.

Poljska, najveća zemlja na istočnom krilu NATO-a i sused Rusije i Ukrajine, izdvaja 4,48 odsto BDP-a za odbranu, čime je, zajedno sa baltičkim državama, među predvodnicima saveza. To je znatno više od Francuske (2,05 odsto), Italije (2,01 odsto) i Španije (2 odsto).

Poljski ministar odbrane pozvao je Španiju, Italiju i Francusku da povećaju svoja izdvajanja. Njegove izjave nadovezale su se na oštar ton šefa nemačke diplomatije Johana Vadefula, koji je napore Pariza ocenio "nedovoljnim".

Francuska ministarka Katarin Vautrin istakla je da je Francuska u poslednjih deset godina udvostručila budžet za odbranu i da će nastaviti tim putem. Dodala je da su Sjedinjene Države pozvale evropske saveznike da preuzmu veću odgovornost za sopstvenu odbranu.

Foto: Foto: EPA Images, Shutterstock

 

Bezbednosne garancije za Ukrajinu

Članice E5 poručile su da svaki mirovni sporazum između Ukrajine i Rusije mora biti praćen "čvrstim" bezbednosnim garancijama za Kijev.

- Obezbeđivanje suvereniteta i dugoročne bezbednosti Ukrajine mora biti sastavni deo mirovnog sporazuma, a svako rešenje mora biti podržano snažnim bezbednosnim garancijama - navodi se u saopštenju.

Istaknuto je i da "snažne ukrajinske oružane snage predstavljaju prvu bezbednosnu garanciju mira u Ukrajini".

Francuska ministarka Vautrin naglasila je da bezbednost Evrope zavisi od "uspostavljanja trajnog mira zasnovanog na poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine", uz poruku da "prekid vatre ili mirovni sporazum nikada ne sme biti uvod u novu agresiju".

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus ocenio je da "samo maksimalni pritisak kroz sankcije, mere protiv ruske flote u senci i ukrajinski uspesi na bojnom polju mogu ubediti Putina da uzmakne".

 

BONUS VIDEO