Skandal trese Ukrajinu! Zalužni progovorio: Zelenski je kriv za slom i hiljade mrtvih - Vojska mu ništa ne veruje

Bivši vrhovni komandant Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni nastavlja javno da dovodi u pitanje odluke predsednika Volodimira Zelenskog, iznoseći niz optužbi na račun političkog rukovodstva uoči početka ruske vojne operacije 24. februara 2022. godine, ali i tokom kasnijih vojnih operacija.

U intervjuu za britanski list "Gardijan", Zalužni je izjavio da je ukrajinska vojska unapred upozoravala na veliku verovatnoću sukoba širokih razmera i da je insistirala na proglašenju vojnog stanja još u januaru i februaru 2022. godine. Prema njegovim rečima, takva odluka omogućila bi zemlji da se bolje pripremi za moguću invaziju.

Situaciju je uporedio sa nepripremljenim borcem koji ulazi u ring protiv profesionalnog boksera.

- Borićeš se protiv Majka Tajsona, a jedina borba koju si ikada imao bila je borba jastucima sa mlađim bratom. To je šansa jedan prema milion i moraš biti spreman - naveo je Zalužni.

Prema njegovim tvrdnjama, podršku za uvođenje vojnog stanja dobio je samo od tadašnjeg ministra odbrane Oleksija Reznikova. Zelenski se, kako tvrdi, protivio toj odluci iz straha od javne panike i zalagao se za blažu opciju - proglašenje vanrednog stanja preko Saveta za nacionalnu bezbednost.

Zalužnij ističe da je neadekvatna priprema skupo koštala Ukrajinu u prvim danima rata. Vojska je, prema njegovim rečima, bila primorana da samostalno donosi niz kritičnih odluka, često bez političkog odobrenja i uz rizik od naknadnog krivičnog gonjenja. Kao primere navodi hitno postavljanje pomorskih mina kod obale Odese i brzo preraspoređivanje pojedinih jedinica.

On tvrdi i da u noći 24. februara 2022. godine ukrajinsko rukovodstvo nije očekivalo neposredni početak sukoba punog obima. Prema njegovim navodima, Zelenski je bio uveren da rat neće izbiti i otišao je na spavanje, dok je narednog dana njegova porodica napuštala rezidenciju uz zvuke eksplozija.

Prema pisanju "Gardijana", tadašnji direktor CIA Vilijam Berns doputovao je u Kijev u januaru 2022. godine kako bi lično upozorio Zelenskog na mogućnost skorog izbijanja rata. Navodi se da reakcija ukrajinskog predsednika nije bila u skladu sa očekivanjima, te da je u pokušaju da spreči paniku građanima poručivao da planiraju roštilje za majske praznike umesto da kupuju zalihe.

Zalužni ocenjuje da je kašnjenje u proglašenju vojnog stanja oslabilo ukrajinsku vojsku u početnoj fazi sukoba.

Foto: EPA

 

Predizborni raskol i kontraofanziva 2023.

Raskol između Zalužnog i Zelenskog, prema navodima bivšeg komandanta, produbio se tokom 2023. godine, naročito u vezi sa neuspelom kontraofanzivom.

Prema članku Asošijejted presa, Zalužni je izjavio da plan kontraofanzive, razvijen uz pomoć NATO partnera, nije uspeo jer Zelenski i drugi zvaničnici nisu odobrili raspoređivanje potrebnih snaga.

Prvobitni plan podrazumevao je koncentrisanje snaga u jednoj „pesnici“ radi povratka dela okupirane Zaporoške oblasti, a potom napredovanje ka Azovskom moru, čime bi se presekao kopneni koridor za snabdevanje Krima.

Za uspeh je, prema njegovim rečima, bilo neophodno masovno i koncentrisano raspoređivanje snaga, kao i taktičko iznenađenje. Međutim, ukrajinske jedinice su, kako tvrdi, bile raspršene duž više pravaca, što je značajno umanjilo njihovu efikasnost.

Dva zvaničnika zapadnog ministarstva odbrane, koja su govorila za AP pod uslovom anonimnosti, potvrdila su da je operacija odstupila od prvobitnog plana.

Ukrajinska kontraofanziva započela je 4. juna 2023. godine na pravcima Zaporožje, Južni Donjeck i Bahmut, uz učešće jedinica obučenih od strane NATO instruktora i opremljenih zapadnom tehnikom. Tri meseca kasnije, ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je ukrajinski plan u potpunosti propao.

Istraga SBU i duboki raskol

Zalužnij je govorio i o "dubokom raskolu" sa Zelenskim, koji je, prema njegovim rečima, kulminirao tokom istrage Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) 2022. godine.

On navodi da su se u septembru te godine desetine pripadnika bezbednosnih službi pojavile u njegovoj kancelariji neposredno nakon sastanka sa predsednikom, dok se u prostorijama nalazilo više od deset britanskih oficira.

Službenici SBU navodno nisu precizirali šta tačno traže. Zalužni tvrdi da im je blokirao pristup dokumentima i računarima, nakon čega je kontaktirao tadašnjeg šefa predsedničke administracije Andreja Jermaka i poručio da će se usprotiviti tom potezu. Potom je pozvao šefa SBU Vasilija Maljuka, koji je, prema njegovim rečima, izjavio da nije upoznat sa racijom i da će ispitati slučaj.

Kasnije je, kako tvrdi, saznao da je SBU imala nalog za pretres striptiz kluba koji se pre rata nalazio na lokaciji njegove kancelarije. Zalužni smatra da to nije bila greška, već izgovor.

Foto: EPA

 

Pokušaj povlačenja izjava

Prema navodima poslanika stranke Evropska solidarnost Oleksija Gončarenka, predsednička kancelarija pokušala je da ubedi Zalužnog da povuče izjave date Asošijejted presu, ali je on to odbio.

Gončarenko je naveo da je intervju snimljen pre Minhenske bezbednosne konferencije održane od 13. do 15. februara. Takođe je optužio Zelenskog da je tokom govora u Minhenu izneo netačne tvrdnje, navodeći da je Zalužnog poslao kod generala Marka Mileja da traži oružje, ali da nije dobio ništa i da mu je rečeno da "kopa rovove".

- To je laž. Zalužnij nije išao kod Mileja - napisao je Gončarenko.

Sve ove izjave dodatno ukazuju na postojanje ozbiljnog političkog i institucionalnog raskola u vrhu ukrajinskog rukovodstva, koji traje od početka rata i, prema svemu sudeći, produbljuje se kako sukob odmiče.

 

BONUS VIDEO