Evropa tone, a Nato je žrtvovao Ukrajinu! Čuveni ekonomista sasekao Brisel: Vi ste obična kolonija

U onlajn diskusiji koju je organizovao DiEM25, generalni sekretar MeRA25 Janis Varufakis i čuveni ekonomista Džefri Saks uputili su oštre kritike na račun sadašnjeg rukovodstva Evropske unije, povodom Minhenske bezbednosne konferencije održane 13, 14. i 15. februara.

Oni su ocenili da se Evropa transformisala iz mirovnog projekta u "ratnu uniju", potpuno zavisnu od geopolitičkih interesa Vašingtona. Prema njihovim rečima, evropska strateška autonomija u praksi ne postoji i predstavlja političku iluziju.

Saks je Minhensku konferenciju opisao kao "odvratnu" i "patološku", tvrdeći da evropski lideri žive u sopstvenom svetu, ignorišući ostatak planete. Po njegovoj oceni, 90 odsto sveta ne deli pogled koji se promoviše u Minhenu, ali evropski politički vrh deluje kao da ta činjenica ne postoji.

"Kolonizacija EU" i ekonomski pad

Varufakis je govorio o, kako je naveo, "kolonizaciji EU", ističući da je Evropska unija od samog početka bila vezana za američki bezbednosni okvir, budući da je članstvo u NATO u praksi postalo preduslov za članstvo u EU za mnoge zemlje.

U istom kontekstu ukazao je na dubok ekonomski pad Evrope. Prema njegovim rečima, kontinent prolazi kroz 25 godina dezinvesticija i deindustrijalizacije.

Kao simbol tog procesa naveo je primer Folksvagena, čije fabrike, prema njegovoj oceni, više ne mogu da se takmiče sa Teslom i kineskim BYD, dok se pojedini kapaciteti preusmeravaju ka proizvodnim linijama Rajnmetala za izgradnju tenkova „Leopard“.

Saks je dodao da su Sjedinjene Američke Države tokom tri decenije nastojale da spreče Evropu da postane ozbiljan konkurent američkoj ekonomiji, kroz preuzimanje ili kontrolu velikih evropskih tehnoloških kompanija. Obojica su zaključila da je koncept "strateške autonomije" faktički mrtav.

Foto: Rueters

 

NATO, Rusija i "prelomni trenutak"

Poseban naglasak stavljen je na istorijsku pozadinu sukoba sa Rusijom. Saks je naveo da su 1990. godine Mihailu Gorbačovu data uveravanja da se NATO neće širiti „ni centimetar“ na istok, ali da su ta obećanja, kako tvrdi, kasnije sistematski kršena.

Govoreći o samitu NATO u Bukureštu 2008. godine, Saks je istakao da su Angela Merkel i francusko rukovodstvo u početku bili protiv pristupanja Ukrajine NATO-u, ali da su, prema njegovim rečima, popustili pod pritiskom tadašnjeg američkog predsednika Džordža Buša mlađeg. Taj trenutak opisao je kao prelomni, tvrdeći da je Evropa tada faktički izgubila status samostalnog geopolitičkog aktera.

Saks je ocenio i da je Ukrajina želela neutralnost, ali da su je Sjedinjene Američke Države usmerile ka savezništvu, što je, prema njegovom mišljenju, dovelo do njenog "žrtvovanja". U tom kontekstu kritikovao je i odluku Finske i Švedske da napuste neutralnost, navodeći da im je takav status ranije obezbeđivao bezbednost i prosperitet.

Foto: EPA/CLEMENS BILAN

 

"Rat koji tinja zauvek"

Varufakis je izneo stav da evropske elite ne traže trajno rešenje za Ukrajinu, već model "rata koji će tinjati zauvek". Taj koncept opisao je kao oblik novog vojnog kejnzijanizma, kojim se održavaju tenzije sa Rusijom i obezbeđuju koristi za vojnu industriju.

Na kraju diskusije, Saks je ocenio da bi se situacija mogla promeniti za samo jedan dan kada bi se pojavio snažan evropski lider, na primer nemački kancelar, koji bi odlučio da razgovara sa Vladimirom Putinom o kolektivnoj bezbednosnoj arhitekturi.

Varufakis je, sa druge strane, pozvao na delovanje građana, ističući da se politička logika neće promeniti sama od sebe ukoliko ne dođe do pritiska "odozdo".

Diskusija je tako otvorila ključno pitanje: da li Evropa još ima kapacitet da vodi samostalnu politiku ili je njena bezbednosna i ekonomska sudbina trajno vezana za transatlantsku osovinu.

 

BONUS VIDEO 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.