Šok u Kijevu! Iznenadni gost se pojavio na 4. godišnjicu rata - Moskva donela odluku o Ukrajini, evo šta mora biti urađeno

Rat u Ukrajini, 1.462. dan.

Ursula fon der Lajen doputovala u Ukrajinu

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen doputovala je u Kijev.

Na železničkoj stanici dočekao ju je ministar spoljnih poslova Ukrajine Andrej Sibiga.

Ovo je njena deseta poseta Kijevu od početka vojne operacije, napisala je Fon der Lajenova na društvenoj mreži Iks.

- Kako bih potvrdila da Evropa čvrsto stoji iza Ukrajine - dodala je ona.

 

U Belgorodskoj oblasti u februaru uništeno više od 310 dronova

Jedinice 11. armijskog korpusa grupacije „Sever“ neutralisale su tokom februara više od 310 dronova u Belgorodskoj oblasti.

U saopštenju se precizira da je uništeno više od 280 FPV dronova i 30 bespilotnih letelica avionskog tipa.

 

Grupa „Jug“ uništila 52 ukrajinska bunkera i skloništa

Dronovi grupacije „Jug“ tokom prethodnog dana uništili su 52 bunkera i skloništa sa ukrajinskim vojnicima, saopštio je načelnik pres-centra grupacije Vadim Astafjev.

Prema njegovim rečima, na kramatorskom, konstantinovskom i slavjanskom pravcu uništeno je 25 antena veze i bespilotnih letelica, jedan terminal sistema „Starlink“, jedan kopneni robotizovani sistem, devet punktova za upravljanje dronovima, kao i 19 dronova.

 

Zaharova: Trajan mir moguć samo uz uklanjanje uzroka sukoba – četiri godine rata u Ukrajini

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije poručila je povodom četvrte godišnjice početka specijalne vojne operacije da je trajan mir u Ukrajini moguć isključivo uz uklanjanje prvobitnih uzroka sukoba, naglašavajući da to ostaje nepromenjeni cilj ruske diplomatije, izjavila je Marija Zaharova.

Marija Zaharova istakla je da će svi ciljevi specijalne vojne operacije biti ostvareni i da će interesi Rusije biti bezuslovno uzeti u obzir.

- Specijalna vojna operacija započeta je pravovremeno i bila je opravdana, jer je Kijev nastavljao da klizi u neonacističku ideologiju - navela je Zaharova.

Ona je dodala da su sve aktivnosti Rusije tokom operacije, kako je rekla, u potpunosti u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, pozivajući se na pravo na samoobranu.

- Ozbiljno su nas zabrinule izjave Volodimira Zelenskog iz 2022. godine o nuklearnim ambicijama - poručila je portparolka ruskog ministarstva.

Prema njenim rečima, ekstremističkim grupama u Ukrajini dat je „blanko ček“, dok je naoružanje za, kako je navela, „uništavanje svega ruskog teklo u velikim količinama“.

Ruski dronovi napali više ciljeva

Istovremeno, ruski udarni dronovi „Geranj“ izveli su napade na ciljeve u Zaporožju, Krivom Rogu i Kramatorsku.

 

 

Ukrajinski izvori objavili su snimke snažnog požara na mestu udara u Zaporožju, uz navode da je oštećena infrastruktura.

 

 

Ruske bespilotne letelice, prema dostupnim informacijama, gađale su i objekte protivničkih snaga u Krivom Rogu i Kramatorsku.

Četiri godine rata u Ukrajini: ključni događaji

Rat u Ukrajini ušao je u četvrtu godinu, obeležen dramatičnim promenama na frontu, velikim gubicima i dubokim geopolitičkim posledicama.

2022. godina – Početak specijalne vojne operacije u februaru označio je novu fazu sukoba između Rusije i Ukrajine. U prvim mesecima borbi ruske snage napredovale su na više pravaca, dok su tokom godine vođene intenzivne borbe za Mariupolj, Severodonjeck i Lisičansk. Jesen je obeležila ukrajinska kontraofanziva u Harkovskoj oblasti, kao i povlačenje ruskih snaga sa desne obale Dnjepra u Hersonskoj oblasti. Zapadne zemlje uvele su oštre sankcije Rusiji i intenzivirale vojnu pomoć Kijevu.

2023. godina – Sukob je prerastao u iscrpljujući rat sa statičnim linijama fronta i snažnim artiljerijskim duelima. Bitka za Bahmut postala je simbol dugotrajnih i krvavih borbi. Ukrajina je tokom leta pokrenula veliku kontraofanzivu, ali bez odlučujućih teritorijalnih pomaka. Rat je dobio i dimenziju masovne upotrebe dronova, dok su napadi na energetsku infrastrukturu dodatno pogoršali humanitarnu situaciju.

2024. godina – Front je ostao nestabilan, uz lokalne proboje i intenzivne borbe u Donbasu i na južnom pravcu. Ruske snage nastavile su ofanzivne operacije na više sektora, dok je Ukrajina tražila dodatnu vojnu i finansijsku podršku Zapada. U političkom smislu, rat je snažno uticao na odnose Rusije sa SAD i Evropskom unijom, ali i na globalne energetske i bezbednosne tokove.

2025. godina – Sukob je ušao u četvrtu godinu bez jasnog političkog rešenja. Nastavljene su borbe na istoku i jugu Ukrajine, uz sve veću upotrebu bespilotnih sistema i preciznog naoružanja. Diplomatske inicijative povremeno su se pojavljivale, ali bez konkretnog dogovora o prekidu vatre. Rat je ostao jedan od ključnih bezbednosnih izazova u Evropi i svetu.

Četvrta godišnjica sukoba protekla je u znaku nastavka borbi, ali i sve češćih poziva na političko rešenje koje bi okončalo najteži oružani konflikt na evropskom tlu u poslednjim decenijama.