I Merc je bio u Kini - ko je sledeći u redu dok Evropa tone u ekonomsku propast?

Nemački kancelar Fridrih Merc posetio je Kinu u pratnji delegacije od 30 privrednika, gde je razgovarao sa premijerom Lijem Ćijangom, a primio ga je i predsednik Si Đinping.

Odlazak u Peking deluje kao potez iz nužde, a ne političkog komfora.

Nakon početka rata u Ukrajini, Nemačka je, zajedno sa ostalim zemljama EU, prekinula dotok jeftinog ruskog gasa i nafte uvođenjem sankcija Moskvi. Time je izgubila i veliko rusko tržište. Umesto toga, bila je primorana da po znatno višim cenama kupuje američki tečni prirodni gas, koji je stizao tankerima, ali i rusku naftu preko posrednika.

Energetska kriza najpre je pogodila hemijsku industriju, a potom i druge sektore. Istovremeno, Nemačka se suočila sa talasom izbeglica iz Ukrajine, koje su se pridružile milionima migranata sa Bliskog istoka. Berlin izdvaja milijarde evra za vojnu i finansijsku pomoć Kijevu, dok istovremeno trpi pritisak sopstvene ekonomije.

Tradicionalni saveznik - Sjedinjene Američke Države - uvodi visoke carine na robu iz EU, uključujući i nemačke proizvode, što posebno pogađa automobilsku industriju. Predsednik Donald Tramp gotovo iz nedelje u nedelju menja carinske stope, stvarajući dodatnu neizvesnost.

Posledice su ozbiljne: smanjuju se socijalna davanja, stotine hiljada ljudi ostaju bez posla, a broj stečajeva, naročito malih i porodičnih preduzeća sa dugom tradicijom, svakodnevno raste.

Ovakva situacija neminovno se odražava i na Srbiju, čiji su brojni privredni subjekti kooperanti nemačkih kompanija. Nemačka je i dalje naš najveći spoljnotrgovinski partner.

U međuvremenu, Zapadna Evropa sve teže parira Kini u ekonomskoj trci. Nemački trgovinski deficit sa Kinom prošle godine dostigao je čak 89 milijardi evra. Kineska roba više nije sinonim za jeftinu proizvodnju – danas je reč o visokoj tehnologiji i snažnoj industrijskoj ekspanziji.

Iako briselski zvaničnici i zapadnoevropski lideri često kritikuju Rusiju i Kinu, nazivajući njihove lidere autoritarnim, realnost pokazuje da u trenucima ekonomske potrebe upravo Peking postaje adresa za razgovor.

Francuski predsednik Emanuel Makron posetio je Kinu još prošle jeseni, britanski premijer Kir Starmer učinio je to početkom godine, a sada i Merc. Zlonamerni bi rekli - odlazak na poklonjenje "kineskom caru". Drugi bi rekli - pragmatična diplomatija.

Po povratku, Merc je isticao ugovor prema kojem Kina kupuje 120 aviona "Erbasa". Najavljeni su i međudržavni sporazumi, ali bez mnogo konkretnih detalja - pominju se klimatske promene i sportska saradnja.

Ko je sledeći zapadnoevropski lider u Pekingu 

Sve ovo ne bi bilo od presudnog značaja za Srbiju da istovremeno ne trpi kontinuirane kritike iz EU zbog saradnje sa Kinom. Srbiji se zamera prisustvo kineskih kompanija u infrastrukturnim projektima, upravljanje Železarom Smederevo i rudnikom bakra u Boru, kao i nabavka savremenih odbrambenih sistema iz Kine.

Foto: instagram/buducnostsrbijeav

 

Najviše, međutim, smeta strateško partnerstvo Srbije i Kine, koje su izgradili predsednik Aleksandar Vučić i predsednik Si Đinping.

Kada je Vučić prisustvovao vojnoj paradi u Pekingu, na događaju kojem su prisustvovali predstavnici većeg dela svetske populacije, iz Zapadne Evrope su usledile oštre kritike.

Srbija je, međutim, navikla na dvostruke aršine. Istorija nas tome uči. A kako narod kaže - na kraju sve dođe na svoje.

 

BONUS VIDEO 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.