I Merc je bio u Kini - ko je sledeći u redu dok Evropa tone u ekonomsku propast?

Nemački kancelar Fridrih Merc posetio je Kinu u pratnji delegacije od 30 privrednika, gde je razgovarao sa premijerom Lijem Ćijangom, a primio ga je i predsednik Si Đinping.

Odlazak u Peking deluje kao potez iz nužde, a ne političkog komfora.

Nakon početka rata u Ukrajini, Nemačka je, zajedno sa ostalim zemljama EU, prekinula dotok jeftinog ruskog gasa i nafte uvođenjem sankcija Moskvi. Time je izgubila i veliko rusko tržište. Umesto toga, bila je primorana da po znatno višim cenama kupuje američki tečni prirodni gas, koji je stizao tankerima, ali i rusku naftu preko posrednika.

Energetska kriza najpre je pogodila hemijsku industriju, a potom i druge sektore. Istovremeno, Nemačka se suočila sa talasom izbeglica iz Ukrajine, koje su se pridružile milionima migranata sa Bliskog istoka. Berlin izdvaja milijarde evra za vojnu i finansijsku pomoć Kijevu, dok istovremeno trpi pritisak sopstvene ekonomije.

Tradicionalni saveznik - Sjedinjene Američke Države - uvodi visoke carine na robu iz EU, uključujući i nemačke proizvode, što posebno pogađa automobilsku industriju. Predsednik Donald Tramp gotovo iz nedelje u nedelju menja carinske stope, stvarajući dodatnu neizvesnost.

Posledice su ozbiljne: smanjuju se socijalna davanja, stotine hiljada ljudi ostaju bez posla, a broj stečajeva, naročito malih i porodičnih preduzeća sa dugom tradicijom, svakodnevno raste.

Ovakva situacija neminovno se odražava i na Srbiju, čiji su brojni privredni subjekti kooperanti nemačkih kompanija. Nemačka je i dalje naš najveći spoljnotrgovinski partner.

U međuvremenu, Zapadna Evropa sve teže parira Kini u ekonomskoj trci. Nemački trgovinski deficit sa Kinom prošle godine dostigao je čak 89 milijardi evra. Kineska roba više nije sinonim za jeftinu proizvodnju – danas je reč o visokoj tehnologiji i snažnoj industrijskoj ekspanziji.

Iako briselski zvaničnici i zapadnoevropski lideri često kritikuju Rusiju i Kinu, nazivajući njihove lidere autoritarnim, realnost pokazuje da u trenucima ekonomske potrebe upravo Peking postaje adresa za razgovor.

Francuski predsednik Emanuel Makron posetio je Kinu još prošle jeseni, britanski premijer Kir Starmer učinio je to početkom godine, a sada i Merc. Zlonamerni bi rekli - odlazak na poklonjenje "kineskom caru". Drugi bi rekli - pragmatična diplomatija.

Po povratku, Merc je isticao ugovor prema kojem Kina kupuje 120 aviona "Erbasa". Najavljeni su i međudržavni sporazumi, ali bez mnogo konkretnih detalja - pominju se klimatske promene i sportska saradnja.

Ko je sledeći zapadnoevropski lider u Pekingu 

Sve ovo ne bi bilo od presudnog značaja za Srbiju da istovremeno ne trpi kontinuirane kritike iz EU zbog saradnje sa Kinom. Srbiji se zamera prisustvo kineskih kompanija u infrastrukturnim projektima, upravljanje Železarom Smederevo i rudnikom bakra u Boru, kao i nabavka savremenih odbrambenih sistema iz Kine.

Foto: instagram/buducnostsrbijeav

 

Najviše, međutim, smeta strateško partnerstvo Srbije i Kine, koje su izgradili predsednik Aleksandar Vučić i predsednik Si Đinping.

Kada je Vučić prisustvovao vojnoj paradi u Pekingu, na događaju kojem su prisustvovali predstavnici većeg dela svetske populacije, iz Zapadne Evrope su usledile oštre kritike.

Srbija je, međutim, navikla na dvostruke aršine. Istorija nas tome uči. A kako narod kaže - na kraju sve dođe na svoje.

 

BONUS VIDEO