Ko je čovek koji preuzima vođstvo nad Iranom?! Nakon smrti ajatolaha više ništa neće biti isto

Iranski veteran politike, Ali Laridžani, ponovo se pojavio kao jedna od najmoćnijih figura u bezbednosnoj hijerarhiji zemlje tokom protekle godine.

Laridžani je najavio formiranje privremenog saveta za rukovođenje koji preuzima dužnosti vrhovnog vođe dok se ne izabere novi.

Neki izvori ga čak nazivaju mogućim kandidatom za novog vrhovnog vođu ili bar ključnim igračem u tranziciji, iako je zvanično prelazni period aktivan sa privremenim savetom.

Prema izveštajima Rojtersa, Laridžani je nadgledao širok spektar odgovornosti, od nuklearnih pregovora Teherana i regionalnih odnosa, do suzbijanja unutrašnjih nemira.

Kao insajder vladajućeg poretka koji potiče iz jedne od vodećih svešteničkih porodica, Laridžani je predvodio napore Irana da postigne nuklearni sporazum sa Sjedinjenim Državama.

Optužio je Sjedinjene Države i Izrael da pokušavaju da opljačkaju i slome Iran, i upozorio "separatističke grupe" na "oštar odgovor" ako pokušaju bilo kakvu akciju, prenela je državna televizija u nedelju, skoro 24 sata nakon što je počeo talas napada na Iran. U tim napadima ubijen je i načelnik Generalštaba iranskih oružanih snaga, Abdolrahim Musavi.

Foto: EPA

Karijera i diplomatski uticaj

Laridžani je u avgustu imenovan za sekretara Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost (SNSC), a tokom karijere je obavljao brojne visoke funkcije, ostajući lojalan Hameneju i gradeći reputaciju pragmatičnog čoveka među često suprotstavljenim frakcijama unutar sistema.

Njegov status Hamenejevog stratega od poverenja potvrđen je prošlomesečnim putovanjem u posrednički Oman, kako bi se pripremili indirektni nuklearni razgovori sa SAD u trenutku dok je Vašington gomilao vojne snage na Bliskom istoku.

Poslednjih meseci, Laridžani je takođe nekoliko puta putovao u Moskvu, ključnom savezniku, kako bi razgovarao o nizu bezbednosnih veza.

Nakon talasa antivladinog gneva u januaru, Vašington je osudio njegovu ulogu u Savetu bezbednosti. U saopštenju američke vlade o sankcijama navodi se da je Laridžani predvodio gušenje serije protesta koji su zahvatili Iran.

Foto: EPA

Lični podaci i politička istorija

Rođen je 1958. godine u Nadžafu u Iraku u uglednoj iranskoj svešteničkoj porodici. Kao dete se preselio u Iran, gde je doktorirao filozofiju.

Nekoliko njegove braće takođe je zauzimalo visoke funkcije. U januaru je jedna od njegovih ćerki otpuštena sa medicinskog fakulteta američkog Univerziteta Emori, nakon protesta iransko-američkih aktivista zbog uloge njenog oca u suzbijanju protesta.

Bezuspešno se kandidovao za predsednika 2005. godine, a pokušao je da se kandiduje i na izborima 2021. i 2024. godine, ali mu je Savet čuvara oba puta zabranio učešće.

BONUS VIDEO