Iranski potez u Ormuzu baca SAD na kolena: Zatvaranje će imati brutalne geopolitičke posledice

Zatvaranje Ormuskog moreuza moglo bi imati "kaskadne posledice po globalnu ekonomiju", što bi kulminiralo teškim udarcima po američki valutni poredak, kaže stručnjak za energetiku ekonomista dr Kazi Sohag.

Ormuski moreuz već decenijama predstavlja najvažniju stratešku tačku globalne ekonomije. Njegova uloga kao "glavne arterije" svetskog energetskog tržišta najbolje se ogleda u brojkama koje ukazuju na zavisnost najvećih svetskih sila od ovog prolaza.

- Otprilike 17-20 miliona barela nafte, što predstavlja preko 20% svetske dnevne potrošnje prolazi kroz ovaj uski plovni put svakog dana. Ove pošiljke potiču prvenstveno iz Saudijske Arabije, Iraka, UAE, Kuvajta, Irana i Katara i idu ka glavnim uvoznicima, uključujući Kinu, Indiju, Japan, Južnu Koreju i Evropsku uniju - objasnio je Sohag.

Ali efekti talasanja se tu ne bi zaustavili. Bab el-Mandebski moreuz i Suecki kanal, već nestabilni zbog aktivnosti Huta u Crvenom moru, takođe bi mogli da se suoče sa daljim poremećajima, dodaje on.

- Trenutno, 8,8 do 9,2 miliona barela nafte i 4,1 milijarda kubnih stopa tečnog prirodnog gasa dnevno prelazi tim rutama. Sinhronizovana blokada preko ovih uskih grla bi eksponencijalno povećala šok u snabdevanju - rekao je.

Nestašice nafte mogle bi pokrenuti eksploziju cena energije

Ako se održi, neposredna posledica poremećaja u snabdevanju biće "oštar skok cena energije", ne samo zbog fizičke nestašice sirove nafte, već zahvaljujući pojačanju od strane špekulanata na finansijskom tržištu, hedž fondova, banaka i algoritamskih trgovaca koji trguju fjučersima, objasnio je Sohag.

U širem smislu, energetska kriza može izazvati pad globalnih berzi i porast inflacije, "ne samo u gorivu, već i u transportu, proizvodnji i proizvodnji hrane".

- Kako se jaz između monetarne ponude i realnog ekonomskog učinka povećava, poverenje u fiat valute moglo bi da se smanji, što bi potencijalno moglo da izazove krizu u globalnom monetarnom sistemu - naglasio je Sohag.

Zemlje izvoznice nafte poput Rusije, Nigerije, Angole, Malezije i SAD mogle bi kratkoročno da profitiraju zbog rasta cena nafte.

Međutim, za SAD efekat bi bio dvostruk: energetski sektor bi dobio, ali bi pad globalne trgovine i manja upotreba dolara u međunarodnim transakcijama mogli da oslabe njegov globalni uticaj.

BONUS VIDEO