Islamabad ključa: SAD i Iran pred istorijskim sastankom o nuklearnom oružju

Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi izjavio je danas da bi pregovori između Sjedinjenih Američkih Država i Irana mogli da budu održani već ovog vikenda u Islamabadu, uz proširen dnevni red koji, pored nuklearnog programa, uključuje i rakete, regionalne saveznike Teherana i bezbednosne garancije.

Grosi je, navodi "Korijere dela sera", ocenio da postoji nova dinamika u diplomatskim naporima između Vašingtona i Teherana, posle višenedeljnih sukoba koji su, kako je naveo, ostavili ozbiljne posledice po iransku infrastrukturu.

Prema njegovim rečima, ovog puta na stolu će se naći i iranski raketni program, uloga savezničkih pokreta Islamske Republike, kao i bezbednosne garancije za Iran.

Trampov plan: "Nulto obogaćivanje" kao uslov?

Komentarišući izjavu predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa da su se iranske vlasti saglasile da ne razvijaju nuklearno oružje, Grosi je naveo da nije učestvovao u tim razgovorima, ali da "deluje da postoji uzajamno razumevanje o ključnim temama".

Govoreći o ranijim kontaktima u Ženevi, Grosi je istakao da delegacije tada nisu bile blizu postizanja dogovora, uprkos, kako je ocenio, "odličnom posredovanju" ministra spoljnih poslova Omana.

On je naglasio da su tri nedelje rata promenile okolnosti i da bi novi pregovori mogli da budu "fokusiraniji i konkretniji", uz mogućnost zahteva za potpuno obustavljanje obogaćivanja uranijuma.

- Možemo da zamislimo scenario u kojem će Amerikanci tražiti nulto obogaćivanje - rekao je Grosi, ukazujući da Iran, s druge strane, insistira na pravu na razvijanje civilnog nuklarnog programa.

Ipak, ocenio je da je moguć kompromis, poput privremenog obustavljanja, uz opciju da se pitanje ponovo razmotri za pet ili deset godina.

On je naglasio da je diplomatsko rešenje jedini održiv put.

- Mir je prvi cilj i moguć je privremeni sporazum koji bi obezbedio stabilnost i predvidivost, ali je za to neophodan dijalog -  rekao je Grosi.

Govoreći o ulozi IAEA, naveo je da su svi inspektori trenutno napustili Iran zbog rata, ali da je agencija spremna da se vrati i nastavi nadzor.

- Agencija je nepristrasan i mirovni akter - naglasio je Grosi, dodajući da će odluka o eventualnom učešću na sastanku u Islamabadu biti doneta naknadno.

Govoreći o posledicama bombardovanja, Grosi je rekao da je pričinjena određena šteta iranskim nuklearnim postrojenjima, ali "ništa presudno", ističući da nuklearni kapaciteti Irana ostaju očuvani.

Sjedinjene Američke Države i Izrael napali su 28. februara ujutro Iran u, kako je saopšteno, "preventivnim napadima", do kojih je došlo nakon neuspeha tokom više rundi pregovora o iranskom nuklearnom programu.

Iran je zatim pokrenuo masovne udare u znak odmazde na Izrael i na mete koje se povezuju sa SAD širom regiona Bliskog istoka.

Uranijum na korak do atomskog oružja

On je upozorio da Iran i dalje raspolaže značajnim količinama obogaćenog uranijuma, uključujući oko 400 kilograma materijala obogaćenog do 60 odsto, što je nivo blizak vojnom.

- To je zabrinjavajući razvoj, jer nijedna država bez nuklearnog oružja ne obogaćuje uranijum na tom nivou - rekao je Grosi, dodajući da bi taj materijal mogao biti premešten ili razblažen.

Kraj Obamine ere: Nova pravila nuklearne igre

Upitan o razlikama u odnosu na sporazum iz vremena administracije bivšeg američkog predsednika Baraka Obame, koji je kasnije ukinuo Tramp, Grosi je rekao da se situacija "potpuno promenila", uz značajan napredak iranskog nuklearnog programa.

BONUS VIDEO