Moćnici iz senke pripremaju finansijsku apokalipsu! Banke će uraditi nešto katastrofalno - 2008. će biti ništa u odnosu na ovo

U finansijskim krugovima sve glasnije se upozorava da rast „bankarstva u senci“ i poremećaji na energetskim tržištima stvaraju uslove za novu globalnu krizu, koja bi po posledicama mogla da nadmaši slom iz 2008. godine, piše britanski Telegraf.

Na prvi pogled, situacija ne deluje dramatično, ali ton upozorenja iz sveta finansija poslednjih meseci postaje sve ozbiljniji. Stručnjaci ukazuju da se iza prividne stabilnosti formira složen sistem rizika koji podseća na period pred veliku finansijsku krizu, navodi Telegraf.

Ključni problem predstavlja nagli rast privatnog kreditiranja. Ovo tržište, koje je pre petnaestak godina vredelo oko 4 triliona dolara, danas je dostiglo čak 16 triliona. Takav skok ukazuje na ubrzano širenje finansijskih aktivnosti van klasičnog bankarskog sistema.

Banke u senci i rast rizika

Za razliku od tradicionalnih banaka, ovaj sektor funkcioniše uz znatno slabiji nadzor, što znači da se veliki deo kapitala kreće izvan jasno definisanih pravila. Nakon krize 2008. godine, regulatori su pooštrili kontrolu nad bankama, ali je rizik prebačen u alternativne finansijske kanale.

U tom paralelnom sistemu danas učestvuju i velike institucije, uključujući Barklis, dok problemi u firmama poput Market Financial Solutions ukazuju na prve znake nestabilnosti.

Bivši direktor Goldman Saksa, Lojd Blankfajn, upozorio je da iako se kriza još ne vidi na površini, u pozadini dolazi do promena koje mogu imati ozbiljne posledice.

Energetski šok kao okidač

Dodatni pritisak dolazi sa energetskog tržišta. Rast cena nafte i gasa, povezan sa tenzijama oko Ormuskog moreuza, povećava rizik od talasa neizmirenih obaveza i dodatno opterećuje finansijski sistem.

Za razliku od prethodne krize, države su danas znatno zaduženije, što ograničava mogućnost reakcije. Pojava stagflacije – kombinacije visoke inflacije i usporavanja privrede – dodatno komplikuje odluke centralnih banaka.

U takvim uslovima, prostor za manevrisanje postaje sve uži: podizanje kamatnih stopa može usporiti ekonomiju, dok njihovo zadržavanje na niskom nivou podstiče inflaciju.

Pojava ograničenja na povlačenje sredstava u pojedinim fondovima, poput poteza koje je povukao Blekrok, ukazuje na rastući pritisak u sistemu. Kada investitorima postane otežan pristup sopstvenom novcu, poverenje u tržište počinje brzo da slabi.

U takvom okruženju ostaje otvoreno pitanje: da li je reč o prolaznoj fazi nestabilnosti ili o uvodu u krizu koja bi mogla da promeni globalni finansijski poredak.

BONUS VIDEO