"Postaje opasno!" Dramatično upozorenje Evropi, platiće jezivu cenu Trampovog rata na Bliskom istoku

Prosečne berzanske cene gasa u Evropi porasle su za 59 procenata u martu u poređenju sa februarom usled eskalacije sukoba na Bliskom istoku, premašivši 600 dolara prvi put od februara 2023. godine, proizlazi iz analize podataka sa londonske berze ICE koju je uradio Sputnjik.

Prosečna cena najbližih fjučersa prema indeksu TTF (najveće evropsko čvorište, koje se nalazi u Holandiji) iznosila je 631,9 dolara po hiljadu kubnih metara. Poslednji put prosečne mesečne cene su premašile ovu granicu u januaru 2023. godine, kada je prosečna mesečna cena gasa u Evropi dostigla 711,6 dolara.

Cene gasa su počele da rastu 2. marta, prvog dana trgovanja nakon američkih i izraelskih udara na Iran. U poređenju sa danom pre eskalacije sukoba na Bliskom istoku, cena je porasla za 38,2 odsto, na skoro 540 dolara. Cene gasa su nastavile da ostaju iznad nivoa viđenih u protekle dve godine zbog zatvaranja Ormuskog moreuza i napada na gasne infrastrukture na Bliskom istoku.

Lokalni maksimum od 853,7 dolara po barelu oboren je 19. marta, kada je Katar enerdži objavio oštećenje dva od svojih 14 proizvodnih pogona za tečni prirodni gas u Kataru. Cene nisu dostigle ovaj nivo od početka januara 2023. godine.

Cene gasa bile su znatno više u periodu 2021-2022. Ovaj nivo nije viđen od 1996. godine, od cele istorije gasnih čvorišta u Evropi. Cene su dostigle rekordnih 3.892 dolara po hiljadu kubnih metara početkom proleća 2022. godine.

Ekonomska šteta usled rata Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana neće biti kratkotrajna, zaključak je sastanka ministara energetike zemalja članica Evropske unije, prenosi Skaj njuz.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je danas da će SAD napustiti Iran za "dve ili tri nedelje" i da će cene energenata pasti čim se to bude dogodilo.

Evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen rekao je tokom sastanka u utorak da su, od početka rata, cene gasa u EU porasle za oko 70 odsto, a cene nafte za oko 60 odsto.

Dodao je da je u mesec dana, koliko traje rat, izdvojeno dodatnih 14 milijardi evra za uvoz fosilnih goriva.

"Brojevi jasno govore da je, dok kriza na Bliskom istoku ulazi u drugi mesec, jasno da se suočavamo sa veoma opasnom situacijom. Ne treba da imamo iluzije da će posledice ove krize na tržište energenata biti kratkorajne, jer neće", rekao je Jorgensen.

Ranije u utorak portparolka Bele kuće Kerolajn Livit je rekla da će svetske cene energenata pasti čim rat na Bliskom istoku bude okončan.

 

BONUS VIDEO