Stravične vesti! Šefica MMF-a objavila koje države će nastradati zbog Irana: Čekaju ih posledice iz najgorih košmara

Rat na Bliskom istoku najteže će pogoditi siromašne i ranjive zemlje koje nemaju sopstvene energetske rezerve, upozorila je izvršna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva.

Prema njenim rečima, sukob oko Irana već gura svet ka višoj inflaciji i sporijem privrednom rastu, a posledice će najviše osetiti države koje zavise od uvoza nafte i gasa i nemaju dovoljno novca da zaštite stanovništvo od novog talasa poskupljenja.

Georgijeva je u izjavi za Rojters rekla da će MMF zbog rata oboriti prognozu globalnog rasta i povećati očekivanja za inflaciju. Kako je navela, čak i ako bi sukob bio brzo okončan, šteta po svetsku ekonomiju već je napravljena.

Povod za takvu procenu je veliki poremećaj u globalnom snabdevanju energentima, nastao nakon iranske blokade Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi oko petina svetske trgovine naftom i gasom. Zbog toga je, prema njenim rečima, globalna ponuda nafte već smanjena za 13 odsto, a udar se preliva i na isporuke gasa, helijuma i đubriva.

Najveći udar na siromašne zemlje i uvoznike energije

Kristalina Georgijeva je posebno naglasila da će najsnažniji udar pretrpeti siromašne zemlje bez energetskih rezervi, jer mnoge od njih gotovo da nemaju fiskalni prostor da pomognu građanima da izdrže rast cena. Upravo zato, upozorava MMF, raste i opasnost od socijalnih nemira.

Ona je dodala da su pojedine države već zatražile finansijsku pomoć, ali nije navela o kojim zemljama je reč. Istakla je i da su čak 85 odsto članica MMF-a uvoznici energije, što pokazuje koliko je veliki broj država direktno izložen ovom udaru.

Georgijeva smatra da široke državne subvencije za energiju nisu dobro rešenje, jer bi mogle dodatno da podstaknu inflaciju. Umesto toga, poručila je da vlade moraju pažljivo da reaguju kako ne bi dodatno pogoršale ekonomski pritisak.

Posledice će osećati i ostatak sveta

MMF je pre izbijanja ovog rata očekivao blago poboljšanje svetskog privrednog rasta, uz projekciju od 3,3 odsto za 2026. i 3,2 odsto za 2027. godinu. Sada se ta slika menja.

- Umesto toga, svi putevi sada vode ka višim cenama i sporijem rastu. Nalazimo se u svetu povišene neizvesnosti - poručila je Georgijeva, ukazujući i na šire pritiske poput geopolitičkih tenzija, tehnoloških promena, klimatskih šokova i demografskih promena.

Ona je naglasila da posledice neće ostati ograničene samo na zemlje koje zavise od uvoza energije. Čak i izvoznici, poput Katara, već osećaju štetu. Prema njenim rečima, Kataru će zbog oštećenja biti potrebno između tri i pet godina da obnovi 17 odsto proizvodnje prirodnog gasa.

Međunarodna agencija za energiju, kako je navela, registrovala je oštećenja na 72 energetska postrojenja u ratu, pri čemu je trećina pretrpela ozbiljnu štetu. Zbog toga Georgijeva upozorava da bi negativan efekat na ostatak sveta postojao čak i kada bi rat bio zaustavljen odmah.

Dodatni rizik vidi se i u mogućem poremećaju isporuka đubriva. Svetski program za hranu već je upozorio da bi milioni ljudi mogli da se suoče sa akutnom glađu ako se rat nastavi do juna. MMF za sada ne vidi punu prehrambenu krizu, ali ne isključuje takav scenario ako poremećaji u lancima snabdevanja budu nastavljeni.

BONUS VIDEO