Orban na udaru! Mađarski izbori test za nacionalnu demokratiju

U slučaju pobede stranke Viktora Orbana u Mađarskoj bi moglo bi doći do pučeva i pokušaja nasilne smene vlasti. Ukoliko, pak, pobedi opozicija – slede radikalne reforme i razgradnja države

Mađarski izbori služe kao zanimljiv test za posmatranje u kojoj meri nacionalna demokratija još uvek može postojati, kaže uoči parlamentarnih izbora u Mađarskoj, Žiblen Tibo, francuski istoričar, politikolog i predavač na intitutu MMC u Budimpešti.

Politička težina Orbana leži u činjenici da je tokom više od 16 godina vladavine Fidesa, on ne samo uspeo da dođe na vlast (što nije pošlo za rukom ni Nacionalnom frontu ni AfD-u), već i da sprovede svoje stavove i uspostavi programsku osnovu za svoju politiku. Da li se sada čitav taj program dovodi u pitanje?

- Ako bi Tisa pobedila, novi zakoni mogli bi da ponište prethodni zakonodavni okvir. Ali Fides je uspeo da izgradi trajne institucije zahvaljujući tome što od 2010. ima većinu od dve trećine. Stoga bi bila potrebna dvotrećinska većina da bi se poništili fundamentalni zaokreti, a takva pobeda Tise je veoma malo verovatna. Štaviše, pošto je Fides zadržao većinu od dve trećine 2014, 2018. i 2022. godine, konstantno je širio ustavni okvir u određenom pravcu tokom poslednjih 15 godina. Ovi koraci bi trebalo da obezbede da strukture vlasti i strateški pravac zemlje ostanu netaknuti tokom mandata u opoziciji. Ali to bi zahtevalo da nova parlamentarna vlast poštuje zakon. U Poljskoj 2023. godine svedočili smo da je po dolasku Donalda Tuska na vlast započet proces brutalnog gušenja medija i političara - rekao je Tibo.

Foto: Tanjug/AP

Da li bi pobeda Fidesa mogla biti uvod u proteste i pokušaj nasilne smene vlasti? 

- Želja da se raskrčmi moć Fidesa, a pod obrazloženjem da je po sredi viši cilj, mogla bi dovesti do pučeva i pokušaja nasilne smene vlasti. Verbalno nasilje u kampanji budi strahove od takvog scenarija. Ako bi opozicija pobeđivala, mogla bi se, međutim, prilagoditi postojećem institucionalnom okviru. Ali EU bi mogla tražiti radikalne reforme i usloviti raspodelu evropskih sredstava razgrađivanjem države kakvu je Fides izgradio - navodi stručnjak.

U Evropi se stvara atmosfera policijskog nadzora, gde svaki zagovornik suverenističkih ideja, poput Viktora Orbana, rizikuje da bude označen kao ruski špijun. Politička debata postaje zabranjena kategorija. Koliko smo koraka udaljeni od novog „paljenja Rajhstaga“?

- Strukture zapadne duboke države se plaše gubitka kontrole nad čitavim zemljama, pre svega na istočnom krilu EU. Zbog toga su nedavni izbori u Rumuniji, Moldaviji i Gruziji bili predmet otvorenih mešanja. Mađarski slučaj je drugačiji: zemlja već hiljadu godina pripada latinskom Zapadu, a Viktor Orban demonstrira unutrašnje preuređenje zapadne ideološke paradigme, zbog čega je blizak administraciji Trampa. U ovoj novoj konfiguraciji, logika Hladnog rata i nepomirljiva neprijateljska pozicija prema Rusiji više nisu presudni - kaže Tibo.

Kako on kaže, mađarski izbori služe kao zanimljiv test da se posmatra u kojoj meri nacionalna demokratija još uvek može postojati pod rastućim pritiskom koji opisujete.

- Evropska situacija je, međutim, gotovo suprotna preuzimanju vlasti od strane nacional-socijalista 1933. godine. Tada je reč bilo o preuzimanju države od strane brzo rastuće političke snage na pozadini ubrzanog opadanja Nemačke; danas moćnici nastoje da prikriju svoj neuspeh razbijanjem termometra. Što su više uznemireni, stvarnost im više izmiče, a više svedočimo zaptivanju javnog diskursa. Ovaj „puč odozgo“ ne obezbeđuje siguran red, već pre „anarho-tiraniju“ - odnosno široku dezorganizaciju koja podstiče horizontalno nasilje, uz pomoć kojeg liberalne elite nastoje da zadrže kontrolu - navodi francuski stručnjak.

Kako su mađarski mediji ispratili pokušaj sabotaže Turskog toka kod Kanjiže, i ulogu srpskih obaveštajnih službi u operaciji sprečavanja terorističkog akta? 

- Osujećeni napad na gasovod u Vojvodini mađarski mediji su tumačili isključivo kroz prizmu izborne kampanje: mediji bliski Fidesu isticali su umešanost ukrajinskih obaveštajnih službi u napad na gasovod Severni tok 2022. godine; naglašavali su ključni značaj energetske bezbednosti zemlje i ukazivali na efikasnu mobilizaciju bezbednosnih snaga. Mediji povezani sa Tisom ne samo da su umanjivali ozbiljnost pretnje, već su i optuživali mađarsku vladu da je inscenirala operaciju pod lažnom zastavom isključivo u svrhe odnosa s javnošću - rekao je Tibo.

Kako on kaže, da je do napada zaista došlo, Fides bi ga iskoristio da pokaže stvarnost ove energetske pretnje i terorističku prirodu neprijatelja Mađarske.

- Opozicija bi možda otišla toliko daleko da ga osudi kao manevar koji je organizovala mađarska država. Praktična posledica bila bi trenutno puštanje u upotrebu strateških rezervi i neizbežan, brz rast cena energenata - zaključuje francuski istoričar.

Autor: Nataša Jovanović

BONUS VIDEO