Hitno! Tek sad izašla jeziva istina o Iranu koju SAD vešto kriju! Od ovoga se ledi krv, jasno je zašto Zapad ćuti...

Preliminarna procena štete koju su Iranu naneli američko-izraelski napadi dostigla je 270 milijardi dolara, izjavila je portparolka iranske vlade Fatemeh Mohadžerani. Kako je navela, taj iznos još nije konačan i mogao bi da bude promenjen nakon dodatnih procena na terenu.

Mohadžerani je rekla da se razmere razaranja i dalje utvrđuju, pošto se šteta procenjuje kroz više nivoa. Istovremeno, iranska strana prati i pitanje ratne reparacije, koje je već uvršteno među teme o kojima pregovara tim Teherana.

- Jedno od pitanja koje razmatra naš pregovarački tim, a koje se razmatra i na pregovorima u Islamabadu, jeste pitanje ratne reparacije - rekla je Fatemeh Mohadžerani za RIA Novosti.

Prema podacima koje je izneo predsednik Iranskog društva Crvenog polumeseca Pir-Hosein Kulivand, više od 125.000 civilnih objekata uništeno je ili teško oštećeno tokom napada. Od tog broja, čak 100.000 su stambeni objekti, dok je 23.500 komercijalnih centara pretrpelo velika razaranja, prenosi iranski Pres TV.

Ogromna razaranja širom Irana

Podaci koje iznose iranski zvaničnici ukazuju na ogromne posledice rata po civilnu infrastrukturu. Najveći deo štete, prema dostupnim informacijama, odnosi se na stambene objekte, što dodatno govori o razmerama udara i posledicama po stanovništvo.

Pored kuća i zgrada, teško su pogođeni i komercijalni objekti, što bi moglo da ima dugoročne posledice po iransku ekonomiju. Ukupna cifra od 270 milijardi dolara za sada je samo preliminarna, ali već pokazuje koliki je obim materijalne štete nastale tokom sukoba.

Rat u Iranu počeo je 28. februara vazdušnim napadima u kojima su ubijeni iranski zvaničnici i komandanti. Nakon toga, usledio je iranski odgovor u okviru operacije „Pravo obećanje 4", koja je uključivala svakodnevne raketne i dronske napade usmerene na izraelske teritorije i američke vojne baze širom regiona.

Ratna reparacija i pregovori u Islamabadu

Teheran je paralelno sa vojnim odgovorom pokrenuo i pitanje ratne reparacije, koje sada postaje jedna od ključnih tema u diplomatskim kontaktima. Mohadžerani je potvrdila da se to pitanje razmatra i na pregovorima u Islamabadu.

Iran je u međuvremenu zabranio prolaz Ormuskim moreuzom za tankere sa naftom i gasom koji su povezani sa SAD i Izraelom, uz obrazloženje da je reč o meri zaštite nacionalne bezbednosti.

Sjedinjene Američke Države su 8. aprila zvanično prihvatile iranski predlog od 10 tačaka kao osnovu za trajni prekid vatre. Ipak, već 12. aprila iranska i američka delegacija nisu uspele da postignu konačan dogovor ni posle više od 20 sati pregovora u pakistanskoj prestonici Islamabadu.

Privremeni prekid vatre i dalje je na snazi, ali pitanje ratne štete, razaranja civilne infrastrukture i eventualne reparacije ostaje jedno od najtežih i najosetljivijih u daljim razgovorima između Teherana i Vašingtona.

BONUS VIDEO