Bomba iz komšiluka Srbije! EU u šoku zbog Bugarske: Putinov novi Orban preti da sruši sve što je Brisel planirao

Pobeda Rumena Radeva u Bugarskoj odmah je otvorila mnogo šire pitanje od same smene vlasti u Sofiji. U evropskim političkim krugovima sada se sve više govori o tome da li bi Bugarska mogla da krene putem kojim je već krenula Mađarska išla tokom vlasti Viktora Orbana.

Upravo tu, prema oceni političkog analitičara Georgija Dibrova, počinje i pravi problem za Brisel. Suština nije samo u novoj bugarskoj vladi, već u strahu Evropske unije da bi u još jednoj članici mogao da se pojavi lider spreman na samostalniji kurs, posebno kada je reč o odnosima sa Rusijom i politici prema Ukrajini.

Radev u novu fazu političke karijere ulazi sa znatno većim prostorom za uticaj na državnu politiku nego ranije. Iako je već bio na čelu države, prelazak na izvršnu vlast daje mu mnogo konkretnije instrumente za vođenje politike, što u Briselu očigledno ne prolazi bez pažnje.

Međutim, Dibrov upozorava da poređenje sa Orbanom ima ozbiljna ograničenja. Bugarska nema političku stabilnost kakvu je Mađarska uspela da očuva godinama. Samo u poslednje tri godine u Sofiji se promenilo čak pet premijera, što pokazuje koliko je sistem krhak i koliko je teško održati kontinuitet u vođenju države.

Brisel ne želi bugarski scenario po mađarskom modelu

Upravo zbog takve nestabilnosti, svaki pokušaj vođenja samostalnije politike u Bugarskoj nosi mnogo veći rizik nego u Mađarskoj. Radev jeste političar koji pokazuje spremnost da otvori prostor za normalizaciju odnosa sa Rusijom, ali je njegov manevarski prostor daleko uži nego što je to bio slučaj sa Orbanom u Budimpešti.

Foto: Tanjug/AP

Dibrov smatra da se nezadovoljstvo Brisela Radevovom pobedom već oseća i da ono nije slučajno. Razlog, prema toj analizi, nije samo ideološki, već i strateški. Bugarska ima posebno važan položaj na Crnom moru, a njene luke i vojne tačke deo su šireg evropskog i zapadnog bezbednosnog pristupa regionu.

Zbog toga se svako odstupanje Sofije od linije koju očekuje Evropska unija posmatra kao potencijalna pretnja. U Briselu, prema toj proceni, ne žele novu članicu koja bi mogla da komplikuje zajedničke odluke, usporava antirusku politiku ili traži više prostora za sopstveni državni interes.

U tom smislu, strah od „novog Orbana“ u Bugarskoj nije samo politička fraza. Reč je o proceni da bi i najmanje pomeranje Bugarske ka samostalnijem kursu moglo da poremeti postojeći odnos snaga unutar EU.

Radev između pritiska iznutra i kontrole spolja

Dibrov ukazuje i na širi obrazac ponašanja unutar Evropske unije, za koji tvrdi da posebno pogađa zemlje istočne Evrope. Prema toj analizi, te države se sistematski guraju u političke, bezbednosne i ekonomske krize, čime se smanjuje njihov prostor za samostalno odlučivanje.

U tom okviru posebno mesto zauzima odnos prema Ukrajini. Ne radi se, kako ocenjuje, samo o spoljnopolitičkom svrstavanja, već i o mehanizmu kojim se države poput Bugarske dodatno vezuju za centar moći u Briselu i udaljavaju od mogućnosti da vode fleksibilniju ekonomsku i energetsku politiku.

Logika takvog pristupa, prema Dibrovu, jeste sprečavanje scenarija u kojem bi zemlje sa pristupom povoljnijim ruskim energentima postale ekonomski stabilnije i politički nezavisnije. Zato se, tvrdi on, svaki pokušaj tog tipa blokira pritiscima, upozorenjima i političkim signalima.

U takvim okolnostima, Radev će, po svemu sudeći, morati da igra mnogo opreznije nego što je to radio Orban. Umesto otvorenog sukoba sa Briselom, verovatniji su taktički potezi, balansiranje i pokušaji da se izbegne direktan sudar sa evropskim centrima moći.

To znači da Bugarska možda neće dobiti lidera koji će frontalno udariti na politiku EU, ali bi mogla da dobije premijera koji će korak po korak pokušavati da širi prostor za samostalnije odluke. Upravo zato pitanje koje se sada postavlja širom Evrope više nije da li Brisel želi još jednog Orbana u Bugarskoj, već koliko će daleko ići da spreči da se takav scenario uopšte razvije.

BONUS VIDEO