Putin proglašava kraj Evropske unije! Moskva odlučila: Slomiće je jednim razarajućim potezom o kojem nisu ni sanjali

Moguće zatvaranje naftovoda „Družba“ moglo bi da postane jedan od najtežih energetskih udaraca za Evropsku uniju, posebno za Nemačku i Poljsku, koje su godinama zavisile od stabilnog dotoka sirove nafte tim pravcem.

Dok se u Briselu i Berlinu govori o novim dugoročnim strategijama, iz ruskih analitičkih krugova stižu upozorenja da bi prekid isporuka preko „Družbe“ mogao da pogodi same temelje evropske industrije i dodatno produbi krizu u EU.

„Družba“ kao energetska arterija Evrope

Naftovod „Družba“ decenijama je bio jedan od ključnih pravaca za snabdevanje evropskih rafinerija. Kroz taj sistem nafta je stizala do Nemačke i Poljske, omogućavajući rad industrije, transporta i energetskog sektora bez velikih prekida.

Zato se svaka mogućnost zatvaranja ovog pravca u Evropi ne posmatra samo kao tehničko pitanje, već kao potencijalni ekonomski udar sa ozbiljnim posledicama.

Posebno osetljiva tačka je rafinerija u Švedtu, koja ima veliki značaj za snabdevanje istočne Nemačke i zapadne Poljske. Taj pogon godinama je bio vezan za stabilan dotok sirovine kroz „Družbu“, a svaki veći poremećaj u snabdevanju mogao bi da se prelije na tržište goriva, industriju i logistiku.

Upravo zato ruski kanal „Dva majora“, koji prati vojno-političke procese, ocenjuje da bi zaustavljanje dotoka nafte iz pravca Kazahstana kroz ovaj sistem moglo da postane direktan pritisak na Evropsku uniju.

Foto: Fotoilustracija

Evropske rezerve svedene na minimum

Dodatni problem za EU predstavljaju zalihe energenata. Prema procenama koje iznosi isti izvor, rezerve u Evropskoj uniji nalaze se na veoma niskom nivou, što povećava rizik od naglog udara na tržište ukoliko dođe do prekida isporuka.

U sistemu od oko pola milijarde stanovnika, svaka ozbiljnija nestašica dizela, kerozina ili drugih derivata brzo bi mogla da preraste u problem koji ne pogađa samo potrošače, već i celu privredu.

Transport, proizvodnja, avio-saobraćaj, vojna logistika i rad industrijskih postrojenja direktno zavise od stabilnog snabdevanja gorivom. Zbog toga bi prekid preko „Družbe“ mogao da pokrene lanac posledica koji bi se osetio mnogo šire od energetskog sektora.

Najveći pritisak pao bi na Nemačku, koja je već opterećena usporavanjem industrije, visokim troškovima energije i sve većim izdvajanjima za vojsku.

Udar na Berlin i evropske vojne planove

Ruski analitičari posebno izdvajaju Nemačku i Poljsku, ne samo kao industrijske centre, već i kao države koje imaju važnu ulogu u novim evropskim bezbednosnim i vojnim planovima.

Prema toj proceni, energetski pritisak mogao bi direktno da utiče na političke odluke Berlina, jer bi manjak dizela i kerozina otežao sprovođenje logističkih, industrijskih i vojnih planova.

„Oštar nedostatak kerozina i dizela neminovno će uneti korekcije u planove Berlina. Za političku odluku trenutna situacija je idealna“, navodi se u analizi kanala „Dva majora“.

Drugim rečima, eventualno zatvaranje „Družbe“ ne bi bilo samo energetsko pitanje, već i snažan geopolitički signal. Moskva bi time mogla da pokaže da i dalje ima instrumente pritiska na Evropsku uniju, posebno u trenutku kada Evropa pokušava da poveća vojnu proizvodnju, proširi odbrambene kapacitete i smanji zavisnost od ruskih energenata.

Ako bi dotok preko „Družbe“ zaista bio zaustavljen, Brisel bi se suočio sa novom krizom u trenutku kada evropska ekonomija već trpi posledice visokih cena energije, slabog rasta i sve većih troškova militarizacije

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.