Počinje novi rat na samom kraju sveta! Tramp dao zeleno svetlo Argentincima da kazne Engleze? 44 godine su čekali na osvetu...

Argentinski predsednik Havijer Milej pokrenuo je novu inicijativu za preuzimanje kontrole nad Folklandskim ostrvima, čime je ponovo otvorio dugogodišnji spor sa Velikom Britanijom oko arhipelaga zbog kojeg su dve zemlje već ratovale 1982. godine.

Milej je poručio da Argentina neće odustati od svojih pretenzija na ostrva, dok se u Londonu sve glasnije postavlja pitanje da li je britanska odbrana Folklandskih ostrva oslabljena u trenutku novih globalnih kriza.

Milej: Malvini su bili, jesu i uvek će biti argentinski

„Malvini su bili, jesu i uvek će biti argentinski", napisao je Milej na mreži Iks, koristeći argentinski naziv za Folklandska ostrva.

Mnogi ovaj potez tumače kao pokušaj Argentine da pojača pritisak na London u trenutku kada su odnosi između američkog predsednika Donalda Trampa i britanske administracije ozbiljno narušeni, posebno zbog odbijanja Londona da učestvuje u vojnim operacijama protiv Irana.

Foto: Shutterstock

Milej je u odvojenom intervjuu za argentinski digitalni kanal Neura poručio da njegova zemlja čini „sve što je ljudski moguće" kako bi Folklandska ostrva stavila pod kontrolu Argentine.

- Suverenitet nije predmet pregovora, ali mora se postupati razumno i pametno - rekao je Milej, blizak saveznik Donalda Trampa.

Folklandska ostrva su mala grupa ostrva udaljena oko 500 kilometara istočno od Argentine, sa oko 3.600 stanovnika. Velika Britanija i Argentina polažu istorijska prava na ovaj arhipelag, a spor je 1982. godine prerastao u kratak, ali žestok rat, nakon što je Argentina pokušala da preuzme kontrolu nad ostrvima.

Argentina je kapitulirala u junu te godine, posle sukoba u kojem je poginulo najmanje 900 ljudi.

London odbacuje promenu statusa ostrva

Obnovljeni pritisak Buenos Ajresa dolazi nakon informacija da Sjedinjene Američke Države razmatraju preispitivanje svoje podrške istorijskom britanskom pravu na ostrva.

Portparol britanskog premijera Kira Starmera izjavio je u petak da suverenitet nad Folklandskim ostrvima pripada Velikoj Britaniji i da je pravo ostrvljana na samoopredeljenje od presudne važnosti.

- Taj stav smo ranije jasno i dosledno iznosili uzastopnim američkim administracijama i ništa se neće promeniti - dodao je on.

U Velikoj Britaniji, međutim, rastu kritike zbog stanja odbrane ostrva. Izvori iz Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva potvrdili su da je jedini avion za dopunu goriva u vazduhu tipa Vojadžer, koji je bio stacioniran na Folklandskim ostrvima, premešten zbog krize sa Iranom.

Foto: EPA

Ta odluka bi mogla da znači da lovci Tajfun Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva više ne bi mogli neprekidno da patroliraju na ruti dugoj oko 2.200 kilometara do Južne Džordžije i nazad.

Zbog toga bi ostrva prvi put od osamdesetih godina mogla da ostanu bez kapaciteta za dopunu goriva u vazduhu, još od perioda kada je Margaret Tačer poslala britansku vojnu grupu da porazi Argentinu.

Dodatnu zabrinutost u Londonu izaziva i činjenica da Buenos Ajres izdvaja više od 220 miliona funti za nabavku 24 modernizovana borbena aviona F-16 iz danske ratne avijacije.

Takođe se navodi da Argentina od Sjedinjenih Američkih Država traži dva aviona KC-135R Stratotenker za dopunu goriva u vazduhu.

Visoki izvor iz Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva upozorio je da bi Velika Britanija mogla da ima ozbiljan problem ukoliko Argentina odluči da testira britansku odbranu ostrva.

- Ako Argentinci odluče da testiraju našu odbranu, bilo bi nam veoma teško da održavamo stalne borbene vazdušne patrole bez mogućnosti dopune goriva u vazduhu. Potrebno nam je više aviona i više pilota - rekao je izvor.

Zabrinutost dodatno pojačava i činjenica da je britanska mornarica danas znatno manja nego u vreme vojne intervencije 1982. godine. Tokom raspoređivanja brodova zbog najnovije krize na Bliskom istoku zabeleženi su i problemi sa spremnošću pojedinih ratnih plovila.

BONUS VIDEO

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.