Nije slučajno! Primećena veoma čudna stvar u Putinovom govoru! Ogromna bura u svetskoj javnosti, sa namerom je ovo uradio...

Vladimir Putin je na Paradi pobede u Moskvi govorio o sovjetskim vojnicima, partizanima, radnicima i narodu koji je izneo rat protiv nacizma, ali u njegovom obraćanju nije bilo posebnog mesta za zapadne saveznike.

Ruski vojni komentator Viktor Baranec smatra da taj izostanak nije slučajan. Po njegovoj oceni, Kremlj je time poslao poruku državama koje danas, kako tvrdi Moskva, pokušavaju da smanje značaj Crvene armije u pobedi nad Hitlerom.

Baranec: Nije slučajno što saveznici nisu pomenuti

Baranec je ukazao da je Putin tokom govora pažljivo nabrojao one koje Rusija vidi kao stvarne tvorce pobede — borce na frontu, partizane, radnike u fabrikama, inženjere, konstruktore oružja i civile koji su preživeli ratne godine.

Međutim, ono što je privuklo pažnju ruskog pukovnika jeste tišina o zapadnim saveznicima. U ranijim obraćanjima ta tema je znala da se pojavi, makar kroz diplomatsku formulu o zajedničkoj borbi protiv nacizma. Ovoga puta toga nije bilo.

Baranec to tumači kao odgovor na današnju politiku Zapada prema Rusiji. Njegova poruka svodi se na sledeće: Moskva više nema nameru da u svečanim govorima deli istorijsku slavu sa državama koje, po njenom mišljenju, danas rade protiv nje i guraju u stranu sovjetsku žrtvu.

Poruka Evropi bila je jasna

Prema Baranecu, Putin je govorio o prošlosti, ali je mislio i na sadašnjost. Kada je podsetio na cenu koju je Sovjetski Savez platio u ratu, ta poruka nije bila namenjena samo ruskoj publici, već i evropskim prestonicama.

Ruski komentator tvrdi da mnoge današnje evropske države duguju svoju posleratnu slobodu upravo Crvenoj armiji, ali da sada učestvuju u pritisku na Moskvu. U tome vidi glavni paradoks: zemlje koje su nekada dočekale kraj nacističke okupacije sada se svrstavaju u politički i vojni blok koji Rusija doživljava kao neprijateljski.

Baranec podseća i na to da se u ruskom javnom prostoru sve češće koristi izraz „Hitlerova Evropska unija“ za države koje su tokom Drugog svetskog rata bile na strani nacističke Nemačke ili su učestvovale u ratu protiv Sovjetskog Saveza.

Upravo kroz tu prizmu, on čita i Putinov govor. Ne kao istorijski čas, već kao upozorenje da Moskva u današnjoj Evropi vidi nastavak stare logike pritiska na Rusiju, samo u novom obliku.

Spor oko prošlosti postao deo sadašnjeg sukoba

Za Rusiju je Dan pobede mnogo više od državnog praznika. To je centralni deo nacionalnog identiteta i politička tačka oko koje se gradi poruka o istrajnosti, žrtvi i otporu spoljnjem pritisku.

Zato je pitanje ko je pobedio nacizam u Moskvi izuzetno osetljivo. Baranec tvrdi da Zapad poslednjih godina sve češće pokušava da stavi sopstvenu ulogu u prvi plan, dok se doprinos Sovjetskog Saveza potiskuje ili prikazuje kao samo jedan od elemenata pobede.

Rusija na to odgovara sve tvrđim tonom. U tom smislu, Putinovo nepominjanje saveznika nije samo protokolarni detalj. To je način da se kaže da Moskva neće prihvatiti verziju istorije u kojoj je Crvena armija sporedni učesnik, a ne glavna sila koja je slomila nacističku Nemačku na istočnom frontu.

Baranec smatra da je upravo zato ovogodišnji govor bio drugačiji. Manje diplomatski, a više okrenut unutrašnjoj poruci i ruskom viđenju istorije.

BONUS VIDEO