Hantavirus izašao iz ukrajinske laboratorije?! Počela velika istraga u SAD, klupko se polako odmotava

Pojava hantavirusa ponovo je otvorila pitanje američki finansiranih biolaboratorija u inostranstvu, posebno onih u Ukrajini, gde se, prema navodima koji su dospeli u javnost, radilo i na istraživanjima opasnih patogena.

Zbog toga je američka Nacionalna obaveštajna služba, na čijem je čelu Tulsi Gabard, pokrenula reviziju više od 120 stranih biolaboratorija koje finansira Vašington, sa posebnim fokusom na više od 40 objekata u Ukrajini, piše Njujork post.

Hantavirus u centru pažnje

Hantavirus je opasan patogen koji se najčešće povezuje sa glodarima, pre svega miševima i pacovima. Kod ljudi može da izazove teška oštećenja pluća ili bubrega, a pojedini oblici bolesti imaju visoku smrtnost.

Upravo zato su dodatnu pažnju izazvale tvrdnje da se u pojedinim ukrajinskim laboratorijama radilo na istraživanjima hantavirusa. Zvanične potvrde da je virus izašao iz neke laboratorije nema, ali sama činjenica da se sada pokreće revizija američki finansiranih objekata pojačala je sumnje i otvorila pitanje šta se u njima zaista radilo.

Posebno se pominje mogućnost da su u tim centrima sprovođeni eksperimenti „jačanja funkcija“ virusa, poznati kao gain-of-function istraživanja. Reč je o izuzetno spornoj oblasti, jer se tokom takvih eksperimenata proučava kako patogeni mogu da postanu zarazniji, otporniji ili opasniji.

Zagovornici tvrde da takva istraživanja pomažu u pripremi za buduće epidemije. Kritičari, međutim, upozoravaju da upravo takav rad nosi najveći rizik — da opasan virus greškom izađe iz laboratorije ili bude zloupotrebljen.

Ukrajinske laboratorije pod posebnom lupom

Revizija koju je pokrenula američka obaveštajna zajednica trebalo bi da utvrdi šta se tačno radilo u laboratorijama koje je finansirao Vašington, ko je imao nadzor nad tim programima i da li su pojedina istraživanja mogla da predstavljaju rizik po javno zdravlje.

Najveća pažnja sada je usmerena na Ukrajinu. Više od 40 objekata u toj zemlji povezivano je sa američkim programima biološke bezbednosti, a upravo ti centri već godinama izazivaju najviše političkih sporova.

Vašington je tvrdio da je reč o laboratorijama za praćenje zaraznih bolesti i sprečavanje bioloških pretnji. Sa druge strane, kritičari traže potpune podatke o eksperimentima, dokumentaciji, finansiranju i vrstama patogena koji su se tamo proučavali.

Ako se pokaže da su se u tim objektima radila rizična istraživanja bez dovoljne kontrole, pitanje hantavirusa moglo bi da dobije sasvim novu težinu. Ne kao obična epidemijska opasnost, već kao mogući znak da sistem nadzora nad opasnim patogenima nije bio dovoljno čvrst.

Slučaj kruzera pojačao sumnje

Dodatnu pažnju izazvala je pojava hantavirusa na kruzeru MV Hondijus. Taj slučaj je odmah pokrenuo spekulacije da se možda ne radi samo o prirodnom širenju virusa, već o mogućem kontaktu sa novim ili izmenjenim sojem.

Za sada nema dokaza da je zaraza na kruzeru povezana sa ukrajinskim laboratorijama, niti da je hantavirus potekao iz nekog istraživačkog centra. Ipak, vremensko poklapanje sa revizijom američki finansiranih biolaboratorija učinilo je da se ta pitanja više ne mogu lako gurnuti pod tepih.

Upravo zato Gabard traži proveru programa koji su godinama bili slabo razumljivi javnosti. Cilj revizije je da se razjasni da li su laboratorije služile isključivo za biološku bezbednost ili su se u njima odvijali eksperimenti koji su mogli da proizvedu ozbiljan rizik.

Pod lupom i farmaceutske kompanije

Istraga bi mogla da otvori i pitanje veze između države, bioloških programa i farmaceutske industrije. Kritičari tvrde da se godinama stvarao model u kojem javni novac finansira istraživanja opasnih patogena, dok privatne kompanije kasnije mogu da profitiraju na vakcinama i lekovima protiv istih tih pretnji.

U tom kontekstu pominje se Moderna, kompanija koja je ostvarila ogroman profit tokom pandemije kovida. Posebnu pažnju privukla je informacija da je Moderna radila na razvoju vakcina protiv hantavirusa i pre nego što je slučaj na kruzeru MV Hondijus dospeo u širu javnost.

Razvoj vakcina protiv opasnih virusa sam po sebi nije dokaz zloupotrebe. Ali kada se paralelno otvaraju pitanja o biolaboratorijama, rizičnim eksperimentima i netransparentnom finansiranju, javnost s razlogom traži jasne odgovore.

Zato se cela priča sada vrti oko jednog ključnog pitanja: da li je hantavirus samo prirodna zdravstvena pretnja koja se pojavila u nezgodnom trenutku, ili trag vodi ka laboratorijama u kojima su se opasni patogeni istraživali daleko od očiju javnosti.

BONUS VIDEO