Velika pobuna u NATO! Šef Alijanse katastrofalnom odlukom o Ukrajini osudio sebe i ceo savez na propast: Sve se raspada u paramparčad

Generalni sekretar NATO Mark Rute izneo je predlog da se finansijska i vojna pomoć Ukrajini fiksira na obaveznih 0,25% bruto domaćeg proizvoda (BDP) svake države članice.

Ruteova inicijativa, o kojoj se raspravljalo na zatvorenom sastanku ambasadora NATO krajem aprila, ima za cilj da podršku Kijevu učini "stabilnom i predvidivom".

Prema trenutnim kalkulacijama, ukoliko bi se ovaj plan usvojio, godišnji priliv pomoći Ukrajini skočio bi na približno 143 milijarde dolara, prenosi Politiko.

Radi poređenja, tokom 2025. godine zemlje NATO su pružile ukupno oko 45 milijardi dolara vojne pomoći Ukrajini - što uključuje isporuku naoružanja, direktne investicije u ukrajinski odbrambeni sektor i zajedničke nabavke oružja.

Francuska i Britanija odbijaju predlog

Iako je cilj predloga dugoročna sigurnost Ukrajine, on se suočio sa žestokim otporom ključnih evropskih sila.

Francuska i Velika Britanija predvode grupu zemalja koje se protive uvođenju obaveznog procenta izdvajanja.

Pariz i London smatraju da svaka država mora zadržati pravo da samostalno odlučuje o visini i vrsti pomoći koju šalje.

Uvođenje novog obaveznog nameta, pored već postojećeg cilja od 2% BDP za sopstvenu odbranu, predstavljao bi ogroman teret za nacionalne ekonomije koje se već suočavaju sa inflacijom.

Fiksiranje pomoći bi moglo izazvati nezadovoljstvo glasača u zemljama gde raste skepticizam prema dugotrajnom finansiranju sukoba.

Foto: EPA

Šanse za uspeh minimalne

Analitičari i diplomate veruju da u svom trenutnom obliku ovaj predlog nema gotovo nikakve šanse da bude implementiran.

Unutar Alijanse vlada konsenzus o potrebi da se Ukrajini pomaže, ali se mehanizam "fiksne članarine za rat" smatra previše rigidnim i politički toksičnim.

Ova inicijativa Marka Rutea ogolila je rastući zamor od rata i nesuglasice unutar NATO oko toga koliko dugo i na koji način Alijansa može da održava visok nivo podrške Kijevu, dok se istovremeno suočava sa sopstvenim problemima u popunjavanju vojnih zaliha.

Dok Vašington i Brisel traže načine da institucionalizuju pomoć, evropske prestonice sve glasnije insistiraju na fleksibilnosti.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.