Neočekivana žrtva rata! Ekstremno bogata država se lomi: Do skoro raskoš i sjaj a sada...

Katar, smešten na pustinjskom poluostrvu u Persijskom zalivu, transformisao se iz siromašnog regiona poznatog po lovu na bisere u jednu od najbogatijih država na svetu zahvaljujući prirodnom gasu.

Tokom tri decenije izgrađeni su lanci snabdevanja za transport na desetine milijardi dolara tečnog prirodnog gasa (LNG) svake godine kroz Ormuski moreuz do Azije i Evrope, piše Njujork tajms.

Katar koji više od 60% svojih prihoda ostvaruje od gasa, iskoristio je taj novac da pretvori pustinju u jednu od najsjajnijih svetskih metropola.

Prašnjavi putevi zamenjeni su monumentalnim korporativnim neboderima, izgrađen je metro koji povezuje Dohu sa novim gradom Lusailom, a bogatstvo je sliveno u najskuplje Svetsko prvenstvo u fudbalu u istoriji i u državni investicioni fond težak 600 milijardi dolara sa udelima u svemu - od londonskog aerodroma Hitrou do Empajer stejt bildinga.

Geografska zamka i blokada Ormuza

Zbog zatvaranja Ormuskog moreuza, katarski gas je zarobljen već više od dva meseca.

Za razliku od suseda poput Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji imaju gasovode kojima mogu da zaobiđu ovaj tesnac, Katar je geografski potpuno odsečen.

Zemlja je takođe blokirana na pomorskim putevima preko kojih uvozi sve - od automobila do hrane.

Ras Lafan, industrijsko srce Katara za proizvodnju gasa, zatvoreno je, a putevi su blokirani. U ogromnoj luci Hamad dizalice stoje paralisane.

Foto: Tanjug/AP

Od opklade veka do rođenja energetske supersile

Ekonomska transformacija Katara počela je 1990-ih godina sa velikom opkladom: odlučili su da duboko ohlade gas iz Severnog polja, najvećeg polja prirodnog gasa na svetu koje se nalazi na severoistoku zemlje, na minus 162 stepena Celzijusa.

To je gas pretvorilo u tečnost (LNG), omogućavajući Kataru da zaobiđe regionalne gasovode i snabdeva svet brodovima.

Bilo je to rođenje energetske supersile. Od prve isporuke Japanu 1996. godine, proizvodni kapacitet je skočio na 77 miliona tona do 2010. godine.

Tokom narednih deset godina, Katar je bio najbogatija zemlja na svetu po glavi stanovnika. Ekonomija je rasla po stopi od 13% godišnje, a za ovaj istorijski građevinski bum država se oslanjala na stranu radnu snagu, pa danas oko 90% od ukupno 3,2 miliona stanovnika čine stranci.

Želeći još veću moć, Katar je 2019. godine pokrenuo jedan od najvećih energetskih projekata u istoriji, sa ciljem da poveća proizvodnju na 126 miliona tona godišnje do 2027. godine.

Foto: EPA

Raketni napad i milionski gubici

Samo 24 sata nakon iranske blokade moreuza, državni gigant Katar Enerdži saopštio je da ne može da ispuni svoje ugovore.

Dve nedelje kasnije, iranske rakete i dronovi pogodili su postrojenje u Ras Lafanu, oštetivši ključnu opremu i smanjivši proizvodni kapacitet zemlje za 17%.

To oštećenje znači da bi Kataru, čak i ako se tesnac sutra otvori, bile potrebne godine da se vrati na stare nivoe proizvodnje.

Analitičari procenjuju da Katar enerdži već gubi milijarde dolara, a svaki novi dan blokade donosi stotine miliona dolara gubitaka u nerealizovanoj prodaji i zakupu brodova.

Foto: EPA

MMF predviđa da će se katarska ekonomija ove godine smanjiti za 8,6%.

Rat je ogolio još jednu veliku slabost. Katar je godinama pokušavao da se brendira kao turistički i finansijski centar kako bi diverzifikovao svoju ekonomiju dalje od fosilnih goriva.

Olakšali su poslovanje stranim kompanijama, subvencionisali luksuzne boravke za tranzitne putnike i organizovali sportske spektakle poput trka Formule 1.

Danas su turisti nestali zbog bezbednosnih upozorenja zapadnih vlada, a multinacionalne kompanije beže iz regiona.

- Slike katarskog aerodroma pod vazdušnom uzbunom i Ras Lafana pod raketnim napadom nespojive su sa percepcijom stabilnosti. Rat je istovremeno pogodio katarske gasne i post-gasne ekonomske temelje - smatra Frederik Šnajder iz Bliskoistočnog saveta za globalne poslove.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.