Drama u Americi! Tramp vadi plutonijum iz nuklearki, plan je jeziv: Digla se cela država na noge - ako ovo sprovede u delo...

Ministarstvo energetike SAD izabralo je pet privatnih kompanija koje bi mogle da dobiju pristup plutonijumu izvučenom iz demontiranog nuklearnog oružja, u okviru plana administracije Donalda Trampa da taj materijal pretvori u gorivo za novu generaciju malih nuklearnih reaktora.

Najviše pažnje izaziva činjenica da je među izabranim firmama i „Oklo“, kalifornijska kompanija za razvoj naprednih reaktora, u čijem je odboru sedeo sadašnji američki ministar energetike Kris Rajt pre nego što je u februaru 2025. godine potvrđen na funkciji.

Sjedinjene Države trenutno drže oko 50 metričkih tona fisionog materijala izvučenog iz nuklearnog oružja, pod strogim obezbeđenjem i na posebno kontrolisanim lokacijama. Trampova administracija prošle godine je najavila proširenje Programa korišćenja viška plutonijuma, uz plan da se 20 tona tog materijala postepeno stavi na raspolaganje privatnom sektoru.

Plutonijum iz bombi kao gorivo za reaktore

Ideja Vašingtona je da se višak plutonijuma, umesto da ostane skladišten kao opasan teret iz vremena nuklearnog naoružavanja, iskoristi za proizvodnju energetski gustog goriva za napredne male reaktore.

Ministarstvo energetike saopštilo je da je pet kompanija ušlo u fazu „naprednih pregovora“. Pored „Okla“, na listi su i „Egzodus enerdži“, „Šajn tehnolodžiz“, „Standard nuklear“ i „Flibi enerdži“.

„Oklo“ je najavio da će američki plutonijum koristiti u partnerstvu sa evropskom kompanijom „Njuklio“. Generalni direktor kompanije Džejkob Devit poručio je da bi taj potez mogao da ubrza pokretanje novih reaktora.

- Ova inicijativa stvara put za korišćenje postojećeg viška materijala kao goriva za napredne reaktore, kako bi se više reaktora brže pokrenulo - rekao je Devit.

Za američko Ministarstvo energetike, program ima i finansijsku logiku. Pristup zalihama plutonijuma trebalo bi da pomogne privatnim partnerima da lakše privuku investicije i ubrzaju razvoj malih reaktora, koji se u Vašingtonu sve češće predstavljaju kao deo buduće energetske strategije.

Kritičari upozoravaju na bezbednosni rizik

Plan je odmah izazvao otpor dela američkih zakonodavaca i stručnjaka za neširenje nuklearnog oružja. Njihov glavni argument je jednostavan: plutonijum iz nuklearnog oružja nije obična industrijska sirovina, već materijal koji zahteva najstrože mere kontrole, zaštite i nadzora.

Senator Edvard Marki, demokrata iz Masačusetsa, optužio je Trampovu administraciju da opasan materijal praktično gura u ruke privatnih kompanija.

- Tramp želi da uzme dovoljno plutonijuma za 2.000 atomskih bombi i da ga preda privatnoj industriji samo da bi usrećio svoje bogate prijatelje - rekao je Marki.

Zatim je dodao:

- Mogao bi isto tako da prodaje nuklearno oružje u Kostku. Ako se ovaj materijal pojavi u Iranu, znamo ko je kriv - poručio je senator.

Takve izjave pokazuju koliko je program politički zapaljiv. Za pristalice plana, reč je o pretvaranju opasnog viška u korisno gorivo. Za protivnike, to je otvaranje vrata privatizaciji materijala koji je decenijama bio pod najstrožom državnom kontrolom.

Spor oko poruke koju Amerika šalje svetu

Kritičari upozoravaju i na širu posledicu. Ako SAD počnu da plutonijum iz nuklearnog arsenala tretiraju kao vredan energetski resurs, druge zemlje bi mogle da urade isto sa plutonijumom iz istrošenog nuklearnog goriva.

To bi, po njihovom mišljenju, promenilo opasnu ravnotežu. Umesto da se takav materijal posmatra kao nuklearni otpad koji treba strogo čuvati i ograničiti, države bi mogle da dobiju podsticaj da ga izdvajaju, skladište i predstavljaju kao stratešku zalihu za civilnu energetiku.

Upravo tu se otvara najneprijatnije pitanje za Vašington. Sjedinjene Države istovremeno tvrde da pojedinim državama ne može da se veruje kada govore o civilnom nuklearnom programu, dok same planiraju da oružani plutonijum prebace u komercijalni energetski sektor.

Iran kao politički kontrast

Ova odluka dolazi u trenutku kada su odnosi SAD i Irana ponovo na ivici otvorenog sukoba. Od 2025. godine američke snage su dva puta napale Iran, uz obrazloženje da se Teheranu ne može verovati da će nuklearnu industriju zadržati u civilnim okvirima.

Kriza nije zatvorena. Napetost u Persijskom zalivu, poremećaji u pomorskom saobraćaju i strah od šireg rata već imaju ekonomske posledice, od energetskog tržišta do transporta i osiguranja brodova.

Zato plan o američkom plutonijumu dobija dodatnu političku težinu. Vašington od drugih traži maksimalnu transparentnost, dok kod kuće otvara program u kojem se jedan od najosetljivijih materijala na svetu približava privatnim kompanijama.

Za Trampovu administraciju, to je energetski projekat i način da se ubrza razvoj malih reaktora. Za kritičare, to je opasan presedan: materijal iz nuklearnog oružja izlazi iz čisto državnog okvira i ulazi u zonu poslovnih interesa, investicija i privatnih ugovora.

Ako program bude nastavljen, rasprava neće ostati samo američka. Ona će otvoriti mnogo šire pitanje: ko sme da upravlja plutonijumom, pod kojim uslovima i šta se dešava kada najopasniji materijal iz hladnoratovskog arsenala postane gorivo za tržište nove nuklearne energije.

BONUS VIDEO