Šokantne vesti iz Pentagona! Putin je upravo dobio zeleno svetlo: Počinje veliko povlačenje američke armije

Pentagon sprema novo sečenje američkih vojnih kapaciteta za Evropu, a najteži udar mogao bi da osete baš članice NATO-a koje najviše računaju na brzu pomoć SAD u slučaju sukoba sa Rusijom.

Prema informacijama koje su preneli zapadni mediji, Vašington planira da značajno smanji broj borbenih aviona, strateških bombardera, mornaričkih kapaciteta i aviona-tankera koji bi u krizi bili stavljeni na raspolaganje NATO-u. U praksi, to znači da bi Evropa u budućem ratu ili velikoj bezbednosnoj krizi morala mnogo brže da se osloni na sopstvene snage.

Američka poruka saveznicima sada je jasnija nego ikad: era u kojoj su SAD nosile glavni teret odbrane Evrope bliži se kraju.

Evropa ostaje bez američkog kišobrana kakav je poznavala

Prema navodima Volstrit džornala, Vašington namerava da smanji fond snaga koje bi mogao da stavi na raspolaganje NATO-u u slučaju velike krize. Nemački Špigl je, kako prenose zapadni mediji, objavio da se razmatra smanjenje broja američkih borbenih aviona za oko trećinu, uz rezove u strateškoj avijaciji, mornarici i avionima za dopunu goriva u vazduhu.

To nisu kozmetičke promene. Američki tankeri omogućavaju savezničkim avionima duže operacije, strateški bombarderi nose poruku odvraćanja, a mornarički kapaciteti i izviđačke platforme čine deo sistema bez kojeg Evropa teško može da deluje brzo i duboko.

Zato je ova odluka u NATO-u dočekana sa nelagodom. Nije reč samo o broju vojnika na papiru, već o delovima vojne mašinerije koje evropske zemlje godinama nisu mogle, ili nisu htele, same da izgrade.

Fokus se seli na Kinu

U Pentagonu se sve otvorenije govori da SAD više ne žele da budu jedina velika vojna sila koja istovremeno nosi teret više frontova. Glavni strateški pogled Vašingtona sada je okrenut ka Kini i Indo-pacifičkom regionu, dok se od Evrope traži da sama preuzme veći deo odvraćanja Rusije.

- Želimo da što brže i efikasnije izvedemo prelazak na evropsku odbranu, u kojoj glavnu odgovornost nose sami saveznici. Ključna ideja je da SAD više ne mogu da budu jedina velika vojna sila koja vodi borbu na više frontova istovremeno. Fokus se pomera na Kinu i Indo-pacifički region. Evropa mora da preuzme glavni teret sopstvene odbrane i odvraćanja Rusije - poručio je predstavnik Pentagona.

Za Donalda Trampa, ovo je nastavak politike koju gura od povratka u Belu kuću: Evropljani moraju da plate više, naoružaju se brže i prestanu da se oslanjaju na američku zaštitu kao na nešto što se podrazumeva.

Baltik najviše strahuje

Najveća nervoza sada se oseća u baltičkim državama. Letonija, Litvanija i Estonija godinama svoju bezbednost grade na pretpostavci da bi američke snage u slučaju krize brzo reagovale i sprečile širenje sukoba prema istočnom krilu NATO-a.

Ako se američki kapaciteti za Evropu zaista smanje u meri koja se pominje, upravo bi te zemlje prve osetile promenu ravnoteže. Njima nije presudan samo broj NATO vojnika, već brzina dolaska aviona, tankera, obaveštajnih platformi i sistema za podršku.

Evropske vlade zato sada ulaze u period u kojem više neće biti dovoljno da obećavaju veće budžete za odbranu. Moraće da pokažu da mogu da nadomeste ono što Amerika povlači: borbene avione, municiju, logistiku, protivvazdušnu odbranu, duboke udare i komandne sisteme.

Trampova poruka Evropi time postaje brutalno jednostavna: američka vojska se pomera tamo gde Vašington vidi glavnog protivnika, a evropska bezbednost više neće moći da počiva na starom pravilu da će SAD uvek doći prve, najbrže i sa najtežim oružjem.

BONUS VIDEO