Megapotres u Briselu! Maštali o Rusiji na kolenima, a sada su prinuđeni na očajnički potez

Evropska unija aktivno razmatra mogućnost privremenog zamrzavanja gornje granice cena za rusku naftu.

Ovaj potez dolazi kao direktna posledica naglog porasta troškova sirovina na globalnom nivou, izazvanog eskalacijom sukoba na Bliskom istoku.

Kako prenosi "Blumberg", pozivajući se na pouzdane izvore iz evropskih struktura, nestabilnost na energetskom tržištu primorala je Brisel na preispitivanje dosadašnjih sankcionih mehanizama.

Rizik od rasta limita na 65 dolara

Prema navodima ove agencije, redovna revizija cenovnog limita zakazana je za jul.

Međutim, pod trenutnim tržišnim uslovima, formula bi automatski podigla gornju granicu na najmanje 65 dolara po barelu.

Kako bi se izbegao scenario koji bi praktično omogućio Rusiji da legalno prodaje naftu po višim cenama, unutar EU se ozbiljno diskutuje o opciji potpunog zamrzavanja aktuelnog limita koji iznosi 60 dolara po barelu.

Alternativna rešenja na stolu evropskih zvaničnika

Pored potpunog zamrzavanja, evropski zvaničnici razmatraju još nekoliko alternativnih mera.

Planira se odlaganje bilo kakvih promena i provera cena nafte sve do kraja tekuće godine, kao i adržavanje cene na trenutnom nivou kao deo strogo usaglašenog i zajedničkog stava zemalja članica G7.

Kako funkcioniše "price cap" i zašto je u problemu?

Gornja granica cene nafte (takozvani "price cap") uvedena je od strane zemalja G7, Evropske unije i Australije sa ciljem da se smanje prihodi Moskve od prodaje energenata, a da se istovremeno spreči globalni šok u snabdevanju.

Mehanizam zabranjuje zapadnim kompanijama da pružaju usluge transporta, osiguranja i finansiranja za rusku naftu ukoliko se ona prodaje iznad utvrđene granice.

Ipak, geopolitičke tenzije na Bliskom istoku i uspešno rusko korišćenje "flote u senci" (nepoznatih i starijih tankera van domašaja zapadnih sankcija) ozbiljno su uzdrmali efikasnost ovih mera, stavljajući Brisel pred težak ekonomski i politički izbor.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.