Moskva besna zbog Jermenije! Pašinjan pobedio na izborima, Kremlj tvrdi: EU vršila pritisak bez presedana!

Rusija je oštro reagovala posle pobede partije jermenskog premijera Nikola Pašinjana na parlamentarnim izborima, ocenjujući da je glasanje održano u atmosferi pritisaka na opoziciju i otvorenog mešanja Zapada, pre svega Evropske unije.

Partija "Građanski ugovor" jermenskog premijera Nikola Pašinjana pobedila je na parlamentarnim izborima u Jermeniji, čime je aktuelni šef vlade dobio novi mandat da nastavi politiku udaljavanja od Moskve i približavanja Zapadu.

Osvojio skoro 50 odsto glasova

Prema zvaničnim podacima Centralne izborne komisije, Pašinjanova stranka osvojila je 49,81 odsto glasova, dok je opozicioni, proruski blok "Snažna Jermenija" osvojio 23,29 odsto. Takav rezultat omogućava Pašinjanu da zadrži vlast, iako ne i komotnu dvotrećinsku većinu koja bi mu bila potrebna za dublje ustavne promene.

Foto: EPA

U Moskvi, međutim, rezultat izbora dočekan je sa ozbiljnim nezadovoljstvom. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova ocenila je da su izbori održani u atmosferi "pritisaka bez presedana" na opoziciju i uz mešanje zapadnih struktura.

- Parlamentarni izbori održani su u kontekstu neviđenih pritisaka na opoziciju i mešanja Zapada, pre svega Evropske unije - poručila je Zaharova.

Peskov govorio o nepravilnostima

Ona je navela da je cela izborna kampanja pokazala koliko je jermensko društvo duboko podeljeno, ali i optužila vlasti u Jerevanu da su, kako tvrdi, vodile kampanju represije protiv opozicionih partija, pokreta, aktivista i njihovih pristalica.

I portparol Kremlja Dmitrij Peskov govorio je o "brojnim nepravilnostima" tokom izbora, mada nije izneo detalje. Opozicija u Jermeniji, uključujući najjačeg Pašinjanovog rivala Samvela Karapetjana, takođe je tvrdila da izborni proces nije bio regularan i da su pojedini članovi njegovog tima bili hapšeni tokom kampanje.

Foto: EPA

Karapetjan, bogati biznismen sa jakim vezama u Rusiji, bio je jedan od simbola proruske opozicije. Njegova lista nije uspela da ugrozi Pašinjana, ali rezultat od preko 23 odsto pokazuje da značajan deo Jermena i dalje ne želi potpuno okretanje leđa Moskvi.

Atmosfera referenduma

Ovi izbori bili su mnogo više od obične unutrašnje političke borbe. Oni su bili svojevrsni referendum o pravcu kojim Jermenija ide posle katastrofalnog gubitka Nagorno-Karabaha 2023. godine, kada je Azerbejdžan preuzeo potpunu kontrolu nad tom teritorijom, a desetine hiljada Jermena napustile svoje domove.

Upravo je taj poraz promenio odnos Jerevana prema Moskvi. Mnogi u Jermeniji smatraju da Rusija, iako tradicionalni saveznik i bezbednosni oslonac Jerevana, nije uradila dovoljno da zaštiti Jermene u Karabahu. Pašinjan je potom sve otvorenije počeo da gradi veze sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Američkim Državama, dok su odnosi sa Kremljom ušli u jednu od najtežih faza u novijoj istoriji.

Makron podržao Pašinjana

Zapad je Pašinjana podržao kao lidera koji Jermeniju vodi ka "demokratskom i evropskom putu", dok Moskva na to gleda kao na još jedan pokušaj potiskivanja ruskog uticaja iz postsovjetskog prostora. Evropski lideri, među njima i francuski predsednik Emanuel Makron, otvoreno su podržavali prozapadni kurs Jerevana, a EU je najavljivala pomoć Jermeniji u trenutku kada su odnosi sa Rusijom sve napetiji.

Foto: EPA

Pašinjan je posle izbora poručio da je ostvarena "istorijska pobeda" i najavio nastavak politike mira, regionalne saradnje i normalizacije odnosa sa Azerbejdžanom i Turskom. Ipak, njegov problem ostaje to što nije osvojio dvotrećinsku većinu, što mu otežava eventualne ustavne promene koje bi mogle biti deo budućeg mirovnog aranžmana sa Bakuom.

Tradicionalno ruski saveznik

Za Rusiju je jermenski slučaj posebno bolan jer se radi o zemlji koja je decenijama bila jedan od najbližih saveznika Moskve na Kavkazu. Jermenija je članica Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti i Evroazijske ekonomske unije, ali je poslednjih godina sve očiglednije da Pašinjan pokušava da smanji zavisnost od Rusije i otvori vrata Zapadu.

Zato se pobeda Pašinjana u Moskvi ne čita samo kao izborni rezultat, već kao nastavak geopolitičkog procesa u kojem se Rusija potiskuje iz prostora koji je smatrala svojom zonom uticaja. Sa druge strane, Zapad će ovu pobedu tumačiti kao dokaz da se i na Kavkazu otvara prostor za dublje povezivanje sa EU i SAD.

Važna lekcija za Srbiju

Za Srbiju je ova priča važna jer pokazuje kako velike sile vode borbu za uticaj u malim državama koje se nalaze između različitih geopolitičkih blokova. Jermenija je primer koliko brzo unutrašnja politička kriza, nacionalno pitanje i spoljnopolitički pritisci mogu da se pretvore u borbu za strateški pravac cele zemlje. Za Beograd je zato ključna lekcija da balansiranje između Istoka i Zapada nije samo diplomatska formula, već ozbiljna državna politika koja traži hladnu glavu, jasne nacionalne interese i oprez da zemlja ne postane poligon za tuđe obračune.