Tramp kapitulirao! Svet u neverici: Otkriven šokantan dokument na koji stavlja potpis - ako ovo bude dogovoreno...

Memorandum o razumevanju između Sjedinjenih Američkih Država i Irana nalazi se u završnoj fazi usaglašavanja posle više krugova izmena, a dokument se, prema pisanju iranske državne agencije IRNA, zasniva na iranskom predlogu od 14 tačaka.

Zvanične potvrde iz Vašingtona i Teherana još nema, ali iranski mediji poslednjih sati objavljuju sve više detalja o sadržaju privremenog sporazuma koji bi mogao da bude potpisan tokom naredne nedelje. Ako se to dogodi, bio bi to najveći diplomatski iskorak između dve zemlje posle više decenija otvorenog neprijateljstva.

Prema navodima iranskih medija i zapadnih izvora, nacrt predviđa prekid ratnih dejstava na regionalnim frontovima povezanim sa sukobom SAD i Irana, pregovore o nuklearnom programu tokom prelaznog perioda od 60 dana, otvaranje pitanja sankcija i normalizaciju pomorskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz.

Ključna pitanja se odlažu za 60 dana

Najvažniji deo nacrta jeste ono što se neće rešavati odmah. Iranski nuklearni program, najosetljivija tačka odnosa Teherana i Vašingtona, prema trenutnom predlogu bio bi prebačen u poseban pregovarački okvir.

Iran, prema navodima IRNA i agencije Mehr, ne bi preuzimao nove obaveze pre početka posebnih razgovora koji bi trajali 60 dana od potpisivanja memoranduma. Teheran pritom insistira da zadrži svoja osnovna načela, pre svega pravo na obogaćivanje uranijuma.

To je ključna razlika između američkih želja i iranske pozicije. Vašington želi garancije da Iran neće doći do nuklearnog oružja. Teheran, sa druge strane, ne želi da se odrekne prava koje godinama predstavlja kao pitanje suvereniteta i tehnološkog razvoja.

Zato memorandum, ako bude potpisan, ne bi odmah rešio spor. On bi samo zaustavio najopasniju fazu sukoba i otvorio prostor za pregovore o pitanjima koja su do sada gurala region ka ratu.

Foto: Profimedia

Liban i Hezbolah ulaze u paket

Prema iranskim navodima, dokument ne bi obuhvatio samo Iran. Jedna od tačaka odnosi se na prekid ratnih dejstava na svim regionalnim frontovima povezanim sa američko-iranskim sukobom, uključujući i Liban.

U okviru takvog dogovora, Vašington bi se obavezao da izvrši pritisak na Izrael kako bi se zaustavile vojne operacije protiv Hezbolaha u Bejrutu i na jugu Libana.

To pokazuje da se memorandum ne pravi samo kao bilateralni papir između SAD i Irana. On pokušava da dotakne čitavu mrežu sukoba koja se poslednjih meseci razlila po Bliskom istoku: Iran, Izrael, Liban, Hezbolah, pomorske rute, sankcije i nuklearni program.

Upravo zato su prepreke ogromne. Svaka tačka ima više aktera, a svaki akter ima sopstvenu cenu pristanka.

Iran ne popušta oko Ormuskog moreuza

Posebno osetljiv deo dokumenta odnosi se na Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih tačaka svetske trgovine naftom.

Iranski mediji naglašavaju da Teheran nema nameru da prepusti upravljanje tim strateškim prolazom, niti da vrati stanje na ono što je postojalo pre izbijanja sukoba. Prema njihovim tvrdnjama, memorandum bi sadržao samo odredbe o normalizaciji pomorskog saobraćaja i ukidanju američke blokade iranskih luka.

Upravljanje moreuzom, kako tvrdi iranska strana, bilo bi koordinisano isključivo među državama regiona, bez direktne američke uloge.

To je možda najjasniji znak da Iran ne ulazi u pregovore kao strana koja je spremna da potpiše sve što joj se stavi na sto. Teheran želi deeskalaciju, želi novac, želi ukidanje blokade i sankcija, ali ne želi da prizna američku kontrolu nad Ormuskim moreuzom.

Za SAD je to težak problem. Ormuski moreuz nije samo regionalno pitanje. Kroz njega prolazi ogroman deo svetske trgovine energentima, pa svaka kriza na tom pravcu odmah pogađa cenu nafte, brodsko osiguranje i globalna tržišta.

Teheran traži 24 milijarde dolara

Veliki deo sporazuma odnosi se i na novac. Iran zahteva oslobađanje 24 milijarde dolara zamrznutih sredstava u inostranstvu, a polovina tog iznosa trebalo bi da bude dostupna odmah posle potpisivanja dokumenta.

IRNA tvrdi da je Teheran za to dobio posebne garancije trećih strana.

Za Iran je to suštinski važno. Posle godina sankcija, blokiranih računa, ograničenog izvoza i rata, pristup zamrznutom novcu bio bi ozbiljan finansijski predah. Za Vašington je to, međutim, politički rizična tačka, jer bi svako odmrzavanje iranskog novca protivnici dogovora odmah predstavili kao nagradu Teheranu.

Pitanje ukidanja američkih sankcija takođe bi se rešavalo tokom prelaznog perioda od 60 dana. Prema iranskim navodima, Vašington u tom periodu ne bi smeo da uvodi nove sankcije, niti da dodatno povećava vojno prisustvo na Bliskom istoku.

Ako je ta formulacija zaista deo nacrta, ona bi značila kratko zamrzavanje sukoba: Iran ne preuzima odmah sve nuklearne obaveze, Amerika ne uvodi nove sankcije i ne pojačava vojsku, a obe strane kupuju vreme za širi dogovor.

Obnova Irana od 300 milijardi dolara

Posebnu pažnju privlači deo koji se odnosi na obnovu Irana posle sukoba. Agencija Mehr navodi da dokument uključuje okvirni plan obnove vredan najmanje 300 milijardi dolara. O konkretnom finansiranju, mehanizmima i rokovima tek bi se pregovaralo posle potpisivanja memoranduma.

Ta cifra pokazuje razmere štete i ambicije dogovora. Ako se govori o stotinama milijardi dolara, onda memorandum nije zamišljen samo kao kratki prekid vatre, već kao početak šireg procesa u kojem bi se Iran postepeno vraćao u ekonomske tokove.

Ali upravo tu počinju najveće sumnje.

Ko bi finansirao obnovu? Pod kojim uslovima? Da li bi novac dolazio iz oslobođenih iranskih sredstava, međunarodnih aranžmana, arapskih država, zapadnih fondova ili posebnih garancija? I ko bi u Vašingtonu politički preživeo dogovor koji Iranu otvara put ka tako velikom finansijskom paketu?

Za sada, prema dostupnim informacijama, o tome još nema jasnog odgovora.

BONUS VIDEO