Hitno! Nemačka povećava prag za penziju: Evo sa koliko godina će radnici moći da se penzionišu

Nemačka vlada priprema najveći udar na penzioni sistem poslednjih godina: penzionisanje bi se postepeno vezalo za životni vek i podiglo sa 67 na 70 godina.

Takođe, Berlin priprema i ukidanje popularne šeme odlaska u penziju bez umanjenja posle 45 godina staža, a radnici i poslodavci bi dodatno uplaćivali još dva odsto bruto zarade u novi državni investicioni fond.

Paket je pripremila komisija koju su imenovali kancelar Fridrih Merc i ministarka rada Berbel Bas. Prema nemačkim medijima, predlog bi trebalo da bude predstavljen u utorak, dok Merc i Bas žele da ga proguraju pre letnje pauze Bundestaga u julu.

Detalji su najpre procureli u „Bildu“ i „Cajtu“, a Rojters je, pozivajući se na izvore upoznate sa predlogom, preneo da komisija predlaže automatsko podizanje starosne granice po decenijama, u skladu sa rastom očekivanog životnog veka. Prema sadašnjim proračunima, granica bi na kraju stigla do 70 godina.

Kraj „penzije sa 63“

Jedna od najosetljivijih tačaka paketa je ukidanje takozvane „penzije sa 63“, popularne šeme koja radnicima omogućava odlazak u penziju bez umanjenja ako imaju 45 godina uplata.

Komisija tvrdi da ta opcija previše opterećuje penzione fondove i istovremeno izbacuje sa tržišta rada ljude koji imaju iskustvo i veštine koje su nemačkoj privredi hitno potrebne.

U praksi, to znači da bi veliki broj radnika koji su računali na raniji odlazak morao da ostane duže na poslu ili da prihvati umanjenu penziju. Za sindikate i starije zaposlene to je jedna od najproblematičnijih mera, jer direktno pogađa ljude koji su počeli da rade mladi i već odradili više od četiri decenije.

Još dva odsto od plate za državni fond

Druga velika promena odnosi se na novi državni investicioni fond. Radnici i poslodavci bi, prema predlogu, pored sadašnje stope od 18,6 odsto, morali da uplaćuju dodatnih dva odsto bruto zarade.

Taj novac bi išao u fond koji bi ulagao na finansijskim tržištima, po modelu sličnom švedskom sistemu. Cilj je da se stabilizuje nivo penzija i da se od 2040. godine stvori dodatni izvor za isplatu budućih penzionera.

Za zaposlene, međutim, to znači još veći odbitak od bruto plate. Za poslodavce, dodatni trošak rada. Za vladu, pokušaj da se penzioni sistem spase pre nego što ga potpuno pritisne demografija.

Nemačka stari, računi stižu na naplatu

Nemački penzioni sistem funkcioniše po principu da sadašnji radnici finansiraju sadašnje penzionere. Problem je što stanovništvo stari, milioni pripadnika bejbi-bum generacije odlaze u penziju, a sve je manje zaposlenih koji pune sistem.

Prema važećem zakonu, starosna granica za penziju već treba da poraste na 67 godina početkom tridesetih. Novi predlog ide dalje: granica bi se pomerala u skladu sa životnim vekom i mogla bi da stigne do 70 godina.

Merc je poslednjih meseci više puta poručivao da nemački socijalni model više ne može da se finansira onim što privreda može da izdrži. Još ranije je tražio „veći ekonomski učinak kroz više rada“, protivio se kraćoj radnoj nedelji i kritikovao zaposlene zbog toga što, prema njegovim rečima, godišnje u proseku koriste skoro tri nedelje bolovanja.

BONUS VIDEO