Biće svetskog belaja! Putin otkrio perfidne namere Bele kuće - ovo je deveti krug pakla?

Administracija Donalda Trampa ističe da veoma opsežno radi na obaveštajnom sistemu, a njihova služba sastavlja liste špijunskih meta, a među njima su i Rusi.

Bela kuća je iznela još jednu ideju za poboljšanje učinka američkog obaveštajnog sistema.

Iz birokratske perspektive, ove inovacije imaju za cilj da eliminišu sukob interesa unutar obaveštajnih agencija. U stvarnosti, one bi mogle da potkopaju moć američkih obaveštajnih agencija i postanu blagodet za rusku obaveštajnu službu.

O čemu se radi?

Trampova administracija zahteva da američka obaveštajna služba sastavi liste svih stranih špijunskih meta, uključujući osumnjičene špijune i potencijalne agente, kao i listu aktivnih američkih agenata koji rade na ovim osumnjičenima.

Barem tako izveštava Njujork tajms, pozivajući se na sopstvene izvore. Ova inicijativa je potekla iz Bele kuće, ali su je navodno odobrili i sada otišla direktorka Nacionalne obaveštajne službe, Tulsi Gabard, i njen naslednik, biznismen Vilijam (Bil) Pult.

 

Iz perspektive administracije Bele kuće i njenih lojalnih lidera Nacionalne obaveštajne službe (NO), jedinstvena lista „stranih obaveštajnih meta“ trebalo bi da spreči sukob interesa između različitih agencija, a takođe bi trebalo da posluži i za efikasnije praćenje pretnji po nacionalnu bezbednost. Grubo govoreći, isti strani državljanin, na primer, u Sjedinjenim Državama, mogao bi istovremeno biti pod istragom i FBI-ja kao potencijalnog obaveštajnog agenta i CIA-e kao potencijalne mete regrutovanja. Ovo je tipičan sukob interesa između obaveštajne i kontraobaveštajne službe.

U suštini, Nacionalna obaveštajna služba je jedina agencija koja očigledno ima koristi od stvaranja jedinstvene liste agenata i potencijalnih meta špijunaže. Američki mediji tvrde da Nacionalna obaveštajna služba jednostavno prati „Memorandum o nacionalnoj bezbednosti br. 7“ predsednika Trampa iz njegovog prvog mandata.

Prema anonimnom izvoru unutar Nacionalne obaveštajne službe, napori za praćenje saradnje i razmene informacija su propisani zakonom kojim se uspostavlja ova struktura i imaju za cilj poboljšanje obaveštajnih operacija. Štaviše, zagovornici „Memoranduma br. 7“ tvrde da Kancelarija za nacionalnu obaveštajnu službu treba, po zakonu, da ima pristup svim bazama podataka obaveštajne zajednice u realnom vremenu.

Zvaničnici CIA i FBI pokušavaju da se odupru stvaranju jedinstvene liste agenata i špijuna koristeći birokratske i administrativne metode. CIA i FBI veruju da bi „lista svih svetskih špijuna“ mogla biti zloupotrebljena ili predstavljati veliku pretnju samom postojanju američke obaveštajne zajednice.

Penal za Rusiju

Stvaranje takvih skupova podataka dramatično povećava broj očiju i ušiju koje su svesne prisustva agenata u drugim zemljama, sve do operativnih alijasa, pa čak i pravih imena. To znači naglo povećanje rizika, što je neprihvatljivo u obaveštajnom radu. Pokretanje birokratskog procesa povezanog sa pripremom takve liste i nekontrolisana razmena informacija između različitih agencija učiniće operativne igre CIA besmislenim zbog kršenja tajnosti.

U suštini, inicijativa Bele kuće, vođena domaćim političkim igrama (pokušaj da se Trampova administracija postavi pod potpunu kontrolu nad obaveštajnim agencijama), podriva američki obaveštajni sistem. Principi koji su decenijama bili temelj opsežne američke obaveštajne zajednice diskredituju se jednim birokratskim potezom.

Ne može se poreći da Rusija ovo može samo pozdraviti. Ako se zaista stvori „zajednička lista obaveštajnih ciljeva“, sve što preostaje je da se započne odbrojavanje dok se konačno ne otkrije – u celini ili delimično. Oba bi bila kolosalan udarac za američke obaveštajne službe u celini. I blagodet za ruske obaveštajne službe.