Hitno! Rusi otkrili da li Belorusija ulazi u rat sa Ukajinom: Svet je strahovao samo od jednog scenarija

Ekonomista Mihail Hazin ocenio je da pritisak na Belorusiju ne znači automatski njen ulazak u rat, ali da je Minsk ušao u najopasniju fazu od početka sukoba, jer se između zahteva Kijeva, interesa Moskve i šire igre Zapada otvara pitanje direktne bezbednosti beloruske teritorije.

Hazin je na Rutjub kanalu „Zakon i poredak u SAD“ povezao iznenadni odlazak predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka na Valdaj, gde je dva dana razgovarao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, sa pritiskom koji je na Minsk izvršio predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.

Prema njegovoj oceni, Belorusija za sada pokušava da izbegne direktno uvlačenje u rat, ali više ne može da ostane po strani kao da se sukob ne tiče njene teritorije, infrastrukture i ekonomije.

Pritisak Kijeva na Minsk

Neposredno pre odlaska Lukašenka u Rusiju, Minsk su posetili predstavnici Zelenskog. Ukrajinski predsednik je 19. juna javno dao Lukašenku rok od sedam dana da ukloni retranslatore u pograničnim oblastima Gomelj i Brest.

Kijev je tvrdio da ti uređaji pomažu ruskim bespilotnim letelicama da preciznije gađaju energetsku infrastrukturu, železnicu i gradove u Žitomirskoj, Rivnenskoj i Volinskoj oblasti. Rok je isticao 26. juna, ali je Zelenski već između 22. i 24. juna saopštio da retranslatori više ne rade.

Time je, prema tumačenju iz teksta, Lukašenko napravio taktički ustupak kako bi izbegao mogućnost ukrajinskog udara na belorusku teritoriju.

Upravo taj trenutak Hazin vidi kao pozadinu hitnog susreta na Valdaju. On je rekao da ne zna o čemu su Putin i Lukašenko razgovarali tokom dva dana, ali smatra da je poseta bila direktno povezana sa novonastalom situacijom.

Rafinerije kao moguća meta

Hazin je posebno izdvojio beloruske rafinerije u Moziru i Novopolocku. Ta postrojenja prerađuju rusku naftu i isporučuju naftne derivate nazad u Rusiju, zbog čega imaju veliki značaj za snabdevanje gorivom, paralelni uvoz i domaće potrebe Rusije u uslovima sankcija.

Ozbiljan poremećaj rada bilo koje od dve rafinerije mogao bi da izazove nestašice goriva, naročito u pograničnim i centralnim regionima Rusije.

Prema Hazinovoj oceni, ukrajinska strana bi tehnički mogla da gađa ta postrojenja, ali bi ozbiljnije posledice teško ostvarila bez direktne zapadne pomoći. On je naveo da bi eventualna isporuka raketa „Tomahavk“ Kijevu mogla da izazove odgovor Rusije, najmanje prema vojnim bazama u Evropi.

To je ključ njegove procene: Belorusija može biti pritisnuta, njena infrastruktura može postati meta, ali svako širenje rata na belorusku teritoriju nosi rizik mnogo veće eskalacije.

BONUS VIDEO