(VIDEO) Procurilo pismo šefa naftnog giganta Putinu! Šta se ovo dešava u Rusiji? Ovako nešto Kremlj nije očekivao ni u najgorem scenariju

Nestašica goriva u Rusiji pretvorila je pumpe u mesta višesatnog čekanja, tuča i racionalizacije, dok se posledice ukrajinskih udara dronovima po rafinerijama sada sve jasnije osećaju daleko od fronta, piše američki magazin „Forčun“.

Prema procenama energetskih analitičara koje navodi Forčun, 25 odsto ili više ukupnih ruskih kapaciteta za preradu nafte ispalo je iz funkcije zbog napada na naftnu infrastrukturu.

Mesecima duga kampanja Oružanih snaga Ukrajine (OSU) protiv ruskih rafinerija naterala je deo postrojenja da obustavi rad, a kriza se sada prelila na svakodnevni život: kolone automobila, ograničena prodaja, zatvorene pumpe i sve glasnije nezadovoljstvo građana.

 

 

Šef „Rosnjefta“ Igor Sečin, prvi čovek najveće ruske naftne kompanije, štetu na rafinerijama je u pismu predsedniku Rusije Vladimiru Putinu nazvao „nezapamćenom“, piše „Forčun“, pozivajući se na dokument koji je procurio u ruski „Komersant“.

Sečin je od Putina zatražio da se privremeno ukine obaveza prodaje goriva na berzi, tvrdeći da čak 80 odsto kupljenih količina završava kod preprodavaca koji podižu cene. Tražio je i da prioritetan pristup kupovini dobiju krajnji potrošači, a ne posrednici.

 

 

Kao mere za ublažavanje nestašice predložio je da sve naftne kompanije budu obavezane da najmanje 30 odsto izvađene sirove nafte prerade u Rusiji, da se na berzu pusti i gorivo slabijeg ekološkog standarda „evro 3“, kao i da država napravi mehanizam po kojem bi uvoz benzina iz inostranstva bio ekonomski isplativ.

Irkutsk: 18 sati čekanja za rezervoar goriva

Koliko je kriza duboka pokazuje primer iz sibirskog Irkutska, grada udaljenog oko 4.800 kilometara od Ukrajine. Tamo su redovi na pumpama toliko dugi da su lokalne vlasti obećale postavljanje hemijskih toaleta za ljude koji satima čekaju pored puta.

 

 

Aljona Sadovnikova ispričala je za „Njujork tajms“ da je sa suprugom i bebom od 18 meseci stala u red u 23 sata, a gorivo natočila tek sutradan oko 17 časova. Tokom 18 sati čekanja koristila je toalet na pumpi i kupovala grickalice, dok su drugi ljudi iz kolone delili hranu i igračke sa njenim detetom.

Prvi znak krize videla je još sredinom juna, kada je pokušala da natoči gorivo na pumpi koja je u tom trenutku služila samo ljude sa kuponima.

 

 

- Užasnula sam se: jesmo li mi sada u Sovjetskom Savezu, gde su bili potrebni kuponi za kupovinu kobasice? - rekla je ova 26-godišnjakinja, koja radi u industriji društvenih mreža.

Putin priznao problem, Kremlj zabranio izvoz

Predsednik Rusije Vladimir Putin priznao je da postoji problem sa gorivom, ali je posledice ukrajinskih udara po naftna postrojenja opisao kao „nekritične“. Ipak, Moskva je već zabranila izvoz benzina i kerozina kako bi više zaliha ostalo na domaćem tržištu, a prema izveštajima, Rusija je počela i da uvozi benzin iz Indije, iako je jedna od najvećih svetskih proizvođača nafte.

Potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak tvrdi da je tržište goriva „teško, ali pod kontrolom“, dok ministar finansija Anton Siluanov negira da je kriza dovela do velikog skoka cena benzina.

Na terenu, međutim, slika izgleda drugačije. Cene rastu, vozači se sukobljavaju u kolonama, a pojedine pumpe prestaju da rade. U Krasnodarskom kraju, jednoj od najvećih ruskih regija, lokalni zvaničnici su potvrdili da je zatvorena najmanje trećina benzinskih stanica.

Na Krimu, koji je Rusija preuzela 2014. godine, nestašica je naterala vlasti da gorivo čuvaju pre svega za komunalne i hitne službe. Prodaja građanima je obustavljena, osim u slučaju viška zaliha. Istovremeno, poluostrvo se suočava sa redukcijama struje i problemima sa vodom, a deo stanovnika i turista pokušava da ode.

Čak je i proruski čelnik Krima upozorio da „velike količine goriva neće biti u prodaji u bliskoj budućnosti“.

Udari pogodili najveća postrojenja

Samo tokom maja ukrajinski dronovi su, prema navodima iz izveštaja, 16 puta pogodili ruske rafinerije, a na udaru se našlo osam od deset najvećih postrojenja u zemlji. „Rojters“ je izvestio da moskovska rafinerija, najveći snabdevač gorivom za Moskovsku oblast, posle dva udara dronovima neće raditi najmanje šest meseci.

Napadi se izvode duboko u ruskoj pozadini. Pogađane su i rafinerije udaljene više od 1.300, pa čak i 1.900 kilometara od fronta, što pokazuje da je Kijev značajno proširio domet svojih bespilotnih letelica.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski ove udare naziva „dalekometnim sankcijama“ i poručuje: „Ako Ukrajina bude u plamenu, biće i Moskva.“

Vojni analitičar Marinko Ogorec ocenjuje da je Ukrajina dostigla nivo na kojem može precizno da gađa ruske ciljeve duboko u pozadini, dok Rusija, zbog veličine teritorije, ne može da brani svaku važnu tačku.

- Ukrajina je ovladala tehnologijom i dostigla nivo razvoja na kojem može vrlo precizno da gađa ruske ciljeve duboko u pozadini. Rusija na to nema pravi odgovor iz jednostavnog razloga što je ogromna zemlja i nije sposobna da odbrani svaku tačku koja joj je važna. To je as koji Kijev ima u rukavu - rekao je Ogorec.

Ipak, on upozorava da nestašica neće presudno zaustaviti rusku vojsku.

- Najveći teret osetiće civili, ali to neće bitno uticati na borbenu komponentu ruske vojske ni na njenu operativnu sposobnost. Šteta će biti naneta ekonomiji i društvu u celini - ocenio je Ogorec.

BONUS VIDEO