Zašto i milioneri plaču - Devedeset minuta boljeg sveta (FOTO)

Dok svet traži razloge za podele, fotografije sa Svetskog prvenstva podsećaju da protivnici mogu da se poštuju, pobednici da zagrle poražene, a najveće emocije da ostanu na terenu.

Ovih dana svet je ponovo bio prepun tema koje su nas podsećale koliko lako ljudi zaborave da slušaju jedni druge. Zato ih ove nedelje namerno ostavljam po strani.

Biram fudbal.

Na stadionima po Americi, Meksiku i Kanadi videli smo ono što čovečanstvu nedostaje. Protivnici koji se pre početka utakmice rukuju. Sudija čiji autoritet, uprkos negodovanju, na kraju svi prihvate. Faul koji biva kažnjen pravilima, a ne osvetom. Pobednik koji proslavlja pobedu ali ne ponižava poraženog. I poraženi koji pruži ruku i prizna da je tog dana neko bio bolji.

Fotografije iz polufinala ne govore samo o fudbalu. Govore i o ljudima.

Možda je najveća magija Svetskog prvenstva upravo u tome što na nekoliko nedelja nestaju sve razlike među ljudima. Milioneri postaju dečaci koji jecaju zbog poraza. Fudbalske legende, ljudi koji su osvojili gotovo sve što se može osvojiti, ne kriju suze pred kamerama. Navijači plaču zajedno sa njima, iako nikada nisu obuli profesionalne kopačke. Na terenu i na tribinama emocije govore istim jezikom. Tog trenutka više nije važno koliko neko zarađuje, koliko vredi njegov ugovor ili koliko ga ljudi prate. Važno je samo koliko mu je stalo.

Foto: Reuters Dylan Martinez

Finale je u nedelju  19.07.2026. i nastupaju Argentina i Španija.

Navijač sam Argentine izemđu ostalog zbog Dijega Maradone koji je ostavio možda najveći paradoks koji je ovaj sport ikada video. Na utakmici protiv Engleske 1986. godine postigao je gol koji je nazvao "Božjom rukom", a samo nekoliko minuta kasnije i gol koji mnogi smatraju najlepšim u istoriji svetskih prvenstava. Kao da je u nekoliko minuta pokazao sve mane i svu genijalnost čoveka i fudbala.

Ali ono što je ostalo veće od svake kontroverze jeste ljubav prema igri. 

Možda baš zato ove fotografije vrede više od rezultata koji će jednog dana biti zaboravljen. One pokazuju da postoje bitke koje mogu da budu žestoke, a da iza sebe ne ostave mržnju. Da protivnik ne mora da postane neprijatelj. Da se čast može osvojiti i bez poniženja drugoga.

Jer i pored svih kontraverzi koje su ga pratile i sam Maradona je priznao: "Grešio sam i platio sam za svoje greške. Ali lopta je i dalje čista."

Neka pobedi bolji!