(VIDEO) Bukti rat Kineza i Filipinaca! Snimc iz Južnog kineskog mora frapirali svet: Obračun dve armije postao viralni hit na internetu

Kineska obalska straža (CCG) objavila je snimak dramatičnog sukoba sa filipinskim vojnicima kod spornog grebena Renaj Đao u Južnom kineskom moru, posle kojeg su Peking i Manila međusobno pozvali ambasadore na razgovor.

Dve strane iznele su potpuno suprotne verzije incidenta i međusobno se optužile za napad i opasnu provokaciju.

Na snimku se vide pripadnici filipinskih snaga raspoređeni u dva gumena čamca koji prilaze plovilu kineske obalske straže. Peking tvrdi da su Filipinci ignorisali više upozorenja, velikom brzinom prišli kineskom patrolnom brodu i pokušali da ga opkole i udare.

 

 

„Ignorišući ponovljena i jasna upozorenja kineske strane, filipinski gumeni čamci velikom brzinom su se na opasan način približili kineskom patrolnom brodu i pokušali da ga opkole i udare“, saopštila je Kineska obalska straža.

Peking tvrdi da su Filipinci napali veslima i motkama

Prema kineskoj verziji događaja, filipinsko osoblje je tokom konfrontacije koristilo vesla, duge motke i druge predmete, kojima je pokušalo da napadne pripadnike kineske obalske straže.

Peking navodi da je njegova strana odgovorila usmenim upozorenjima, manevrisanjem i drugim protivmerama, tvrdeći da je sve vreme pokazivala maksimalnu uzdržanost.

„U skladu sa zakonom i propisima, kineska strana preduzela je mere koje su uključivale usmena upozorenja, manevrisanje i odgovarajuće protivmere, kako bi stabilizovala i kontrolisala situaciju na licu mesta, uz maksimalnu uzdržanost i racionalnost. Posle incidenta filipinska strana je iskrivila činjenice i lažno optužila kinesku stranu, predstavljajući pogrešno kao ispravno. Pozivamo Filipine da odmah prestanu sa kršenjem pravila, provokativnim akcijama i širenjem lažnih informacija“, saopštila je Kineska obalska straža.

Filipinska vojska kategorički je odbacila kinesku verziju, nazivajući je lažnom i obmanjujućom. Manila tvrdi da njeni pripadnici nisu započeli sukob i da su od kineskog čamca samo tražili da se udalji od filipinskog položaja.

Prema filipinskim tvrdnjama, kineski pripadnici su reagovali nasilno, više puta udarili jednog filipinskog mornara drvenom palicom u glavu i oštetili njegov gumeni čamac. Manila je navela da se procenjuje težina povreda kako bi bilo odlučeno da li je potrebna medicinska evakuacija.

Kineska strana kasnije je saopštila da je iz humanitarnih razloga dozvolila prebacivanje povređenog filipinskog vojnika manjim čamcima sa nasukanog ratnog broda BRP „Sijera Madre“, dok je CCG nadgledao čitavu operaciju.

Peking i Manila pozvali ambasadore

Kina je posle incidenta pozvala filipinskog ambasadora u Pekingu i uložila oštar protest, optužujući Manilu da je prva izazvala sukob, a zatim pokušala da odgovornost prebaci na kinesku stranu.

„Filipinska strana je prva izazvala incident, a zatim iznela protivoptužbe, iskrivila činjenice i pokrenula zlonamernu propagandu“, saopštilo je kinesko Ministarstvo spoljnih poslova.

Filipinski predsednik Ferdinand Markos Mlađi odgovorio je istom merom i pozvao kineskog ambasadora Đinga Ćuana na razgovor u Manili. Ovo je jedan od retkih slučajeva da dve zemlje, uprkos učestalim pomorskim sukobima, gotovo istovremeno formalno pozovu ambasadore zbog istog incidenta.

Sukob se dogodio kod grebena koji Kina naziva Renaj Đao, Filipini Ajungin, a međunarodno je poznat kao Drugi Tomasov sprud. Na njemu se od 1999. godine nalazi namerno nasukani filipinski ratni brod BRP „Sijera Madre“, na kojem je stalno raspoređen manji broj filipinskih vojnika.

Manila brod koristi kao vojnu ispostavu i dokaz svog prisustva na spornoj teritoriji, dok Peking zahteva njegovo uklanjanje i tvrdi da se nalazi u kineskim vodama. Kineski brodovi redovno pokušavaju da kontrolišu i blokiraju filipinske misije snabdevanja posade na olupini, zbog čega na tom prostoru često dolazi do opasnih približavanja, sudara i upotrebe vodenih topova.

Jedno od najopasnijih žarišta u Aziji

Kina polaže pravo na gotovo čitavo Južno kinesko more, jednu od najvažnijih svetskih trgovačkih ruta. Njene teritorijalne pretenzije preklapaju se sa zahtevima Filipina, Vijetnama, Malezije, Bruneja i Tajvana.

Međunarodni arbitražni sud u Hagu presudio je 2016. godine da kineski široki istorijski zahtevi nemaju pravni osnov, ali je Peking odbacio odluku i nastavio da jača vojno i patrolno prisustvo u spornim vodama.

Najnoviji incident zato nije samo još jedan okršaj čamaca i patrola. Povređeni vojnik, fizički obračun i međusobno pozivanje ambasadora pokazuju koliko brzo lokalna konfrontacija kod jednog grebena može da preraste u ozbiljnu krizu između Kine i Filipina.

BONUS VIDEO