Kakav energetski udar na Brisel! Ova moćna država blokirala nove sankcije protiv Moskve

Grčka traži ublažavanje sankcija za ruski tečni gas zbog zaštite svoje pomorske industrije.

Evropska unija se suočava sa osipanjem podrške novim ekonomskim sankcijama protiv Rusije jer pojedine članice sve otvorenije odbijaju mere koje direktno ugrožavaju njihove nacionalne interese, pa tako ambasadori država članica danas nisu uspeli da postignu dogovor o 21. paketu restriktivnih mera.

Jedan diplomata EU je izjavio da će se predstavnici država članica ponovo se sastati u četvrtak da bi opet pokušali da se dogovore, prenosi Rojters.

Predloženi paket, pored ostalog, predviđa nove mere usmerene na ruski bankarski sektor, sa ciljem da se dodatno ograniče mogućnosti finansiranja ruske privrede u trenutku kada Brisel ocenjuje da je finansijski sistem Rusije pod povećanim pritiskom.

Glavni kamen spoticanja u pregovorima postala je Grčka, koja traži ublažavanje već usaglašenih ograničenja koja se odnose na uvoz i promet ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG), zbog čega za sada nije postignuta jednoglasna podrška novom paketu sankcija, navodi agencija.

Grčka poseduje jednu od najvećih svetskih trgovačkih flota, a predloženi paket sankcija bi direktno pogodio grčke brodske kompanije, poput "Dinagasa", koji ima velike ugovore za transport ruskog LNG-a sa arktičkog projekta "Jamal".

Ranije je objavljeno da grčki zvaničnici ističu da zemlja nema interes da kupuje ovaj energent za domaću potrošnju, već želi da očuva pozicije u globalnom brodskom prevozu. Kao argument navode da bi zabrana transporta nanela štetu samo Evropi, jer bi Moskva pronašla druge države, poput Kine, koje bi preuzele taj posao i očuvale ruske prihode.

Za usvajanje sankcija u Evropskoj uniji neophodna je saglasnost svih 27 država članica.

Povodom spora u EU oko sankcija Rusiji Kremlj je poručio da nesuglasice izaziva činjenica da nova ograničenja direktno pogađaju interese država članica.

- Dosad su te sankcije posredno pogađale Evropu, evropske poreske obveznike i evropsku privredu, pri čemu su nanele štetu od više milijardi. Sada su, međutim, na stolu ostale samo sankcije koje će direktno pogoditi interese čitavog niza država članica Evropske unije. Naravno, to je mnogo bolnije, pa otuda i protivrečnosti kojima svedočimo - izjavio je portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov.

Inače, Evropska unija od februara 2022. godine, kada je Rusija započela SVO u Ukrajini, postepeno uvodi pakete sankcija usmerene na ruski finansijski, energetski, vojni i tehnološki sektor, kao i na pojedince i kompanije povezane sa Kremljom.

Dosadašnji paketi obuhvatili su isključivanje više ruskih banaka iz međunarodnog platnog sistema SVIFT, zamrzavanje imovine ruske centralne banke, zabranu izvoza naprednih tehnologija, ograničenja uvoza ruske nafte i uglja, kao i mere usmerene na smanjenje prihoda Moskve od izvoza energenata.

U prethodnim rundama sankcija EU je prvi put uvela ograničenja i na pretovar ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG) u evropskim lukama namenjenog izvozu u treće zemlje, ali nije uvela potpunu zabranu uvoza ruskog LNG-a u države članice, imajući u vidu različitu energetsku zavisnost pojedinih članica.