Krah nemačkog giganta! Kinezi ih uništili, a Ameri dotukli: Prvo pucali sebi u nogu sankcijama Rusiji, a onda je sve krenulo nizbrdo

Nemački proizvođač luksuznih automobila Porše ugasiće još 5.000 radnih mesta do 2035. godine, čime će ukupan broj ukinutih pozicija dostići približno 9.400 – oko petine njegove celokupne radne snage.

Najveći teret pašće na skupe nemačke pogone. Kada se saberu svi najavljeni rezovi, Porše bi u svojim ključnim operacijama u Nemačkoj mogao da izgubi skoro 40 odsto radnih mesta.

Uprava kompanije, koja posluje u sastavu Folksvagen grupe, postigla je dogovor sa radničkim savetom, sindikatom IG Metal i udruženjem poslodavaca. Prinudnih otkaza neće biti do kraja 2035. godine, ali će radna mesta nestajati kroz prirodni odliv zaposlenih, delimično penzionisanje i dobrovoljne sporazume o odlasku.

Rezovi će prvenstveno pogoditi matičnu fabriku u Cufenhauzenu kod Štutgarta i razvojni centar u obližnjem Vajzahu.

Zaposleni zadržavaju posao, ali plaćaju cenu

Preostali radnici moraće da prihvate sporiji rast zarada, niže dodatke, stroža pravila za rad od kuće i promene u organizaciji proizvodnje.

Ukupno 3,5 odsto sadašnjeg i budućeg rasta zarada biće odloženo do 2035. godine. Dobrovoljni deo božićnog dodatka postepeno će pasti sa 45 na pet odsto, zbog čega će ukupni božićni bonus biti smanjen sa najviše jedne pune na 60 odsto mesečne plate.

Rad od kuće biće ograničen na najviše osam dana mesečno, umesto dosadašnjih 12. Biće promenjeni i raspored pauza, trajanje proizvodnih ciklusa i drugi uslovi rada kako bi fabrike postale „fleksibilnije i produktivnije“.

Porše će zauzvrat produžiti zaštitu radnih mesta i pogona do kraja 2035. godine i uložiti ukupno 2,1 milijardu evra u Cufenhauzen i Vajzah.

Kompanija je ranije već najavila ukidanje 1.900 stalnih radnih mesta u području Štutgarta i prestanak angažovanja oko 2.000 zaposlenih sa ugovorima na određeno vreme. Još približno 500 pozicija nestaje zatvaranjem tri zavisna preduzeća. Sa novih 5.000 rezova, ukupan broj ugašenih mesta približava se cifri od 9.400.

Profit pao sa 5,6 milijardi na 413 miliona evra

Porše za krizu navodi slabu potražnju, žestoku konkurenciju kineskih proizvođača, američke carine i skupe greške napravljene tokom prelaska na električne automobile.

Kompanija je nakon višegodišnjih ulaganja odložila razvoj nove platforme za električna vozila do sledeće decenije i ponovo proširila planove za proizvodnju modela sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem i hibridnim pogonom.

Promena strategije, problemi u proizvodnji baterija, američke carine i smanjivanje kompanije napravili su 2025. godine vanredne troškove od približno 3,9 milijardi evra.

Operativna dobit srušila se za gotovo 93 odsto – sa 5,64 milijarde evra u 2024. na samo 413 miliona evra u 2025. godini. Neto dobit pala je za 91 odsto, na 310 miliona evra.

Poseban udar stigao je iz Kine. Porše je 2025. na tom tržištu prodao manje od 42.000 automobila, što je manje od polovine rezultata ostvarenog na vrhuncu 2021. godine. Bogati kineski kupci sve češće biraju domaće električne automobile, koji nude napredniju digitalnu opremu i visoke performanse po znatno nižoj ceni.

Račun za energetsku politiku Berlina

Poršeova kriza deo je mnogo šireg pada nemačke industrije, koji traje od prekida oslanjanja na jeftin ruski gas.

Nemačka je svoj energetski intenzivan industrijski sistem decenijama gradila na stabilnom dotoku ruskog gasa cevovodima. Nakon 2022. ostala je bez tog oslonca, dok je istovremeno ugasila poslednje nuklearne elektrane i nastavila skupu tranziciju prema promenljivim izvorima energije poput vetra i sunca.

Nemački kancelar Fridrih Merc priznao je da zemlja prolazi kroz dugotrajnu energetsku krizu izazvanu nedostatkom ruskog gasa. Berlin sada traži nove izvore snabdevanja, ali nemačka industrija i dalje plaća energiju znatno skuplje nego u periodu pre prekida isporuka iz Rusije.

Nemačka privreda smanjila se za 0,3 odsto 2023. i dodatnih 0,2 odsto 2024. godine. Bio je to prvi uzastopni dvogodišnji pad u više od dve decenije. Istovremeno je broj stečajeva preduzeća porastao za 22,1 odsto 2023. i još 22,4 odsto naredne godine.

Hemijski gigant BASF, proizvođač automobilske opreme Boš, Folksvagen i brojni drugi industrijski sistemi od 2022. zatvorili su fabrike ili najavili veliko smanjivanje proizvodnje i broja zaposlenih.

Električna tranzicija ostavila fabrike bez kupaca

Berlin i Brisel istovremeno su primoravali proizvođače da ulažu ogromne sume u električne automobile, dok stvarna potražnja nije pratila politički zacrtane ciljeve.

Nemačka vlada dodatno je uzdrmala tržište kada je krajem 2023. naglo ukinula subvencije za kupovinu električnih vozila. Prodaja je potom snažno pala, ostavljajući proizvođače sa skupim platformama, novim fabrikama i nedovoljnim brojem kupaca.

Porše je postao jedan od najskupljih primera takve promašene računice, ali nije jedini. Folksvagen sada razmatra da ranije najavljeni plan ukidanja 50.000 radnih mesta udvostruči na čak 100.000 pozicija.

Nemačka automobilska industrija od 2019. izgubila je oko 125.800 radnih mesta. Troškove i broj zaposlenih smanjuju i Mercedes-Benc, BMW, Boš, kao i veliki proizvođači delova.

Nekada dominantna nemačka automobilska industrija sada je istovremeno pritisnuta skupom energijom, američkim carinama, kineskom konkurencijom, slabom domaćom potražnjom i milijardama potrošenim na električnu tranziciju koja nije donela očekivane rezultate.

BONUS VIDEO