Popaljeni alarmi! Dunav zaustavio rumunsku nuklearku: Ugašena oba reaktora u Černavodi

Rumunija je prvi put ostala bez proizvodnje iz oba reaktora nuklearne elektrane Černavoda zbog rekordno niskog vodostaja Dunava.

Kompanija Nuklearelektrika saopštila je da je odluka o gašenju drugog reaktora doneta u skladu sa procedurama predviđenim za ekstremne hidrološke uslove, sa ciljem zaštite sistema za hlađenje i očuvanja nuklearne bezbednosti elektrane.

Odluka je usledila nekoliko dana nakon što je iz istog razloga isključen i prvi reaktor, preneo je Rojters.

Nuklearna elektrana Černavoda raspolaže sa dva CANDU reaktora snage po 706 megavata, koji zajedno obezbeđuju oko 20 odsto ukupne proizvodnje električne energije u Rumuniji.

Prema podacima Ministarstva energetike Rumunije, gašenje drugog bloka povećaće potrebu zemlje za uvozom električne energije upravo tokom letnjeg perioda, kada je potrošnja na visokom nivou. Pre isključenja drugog reaktora vršna potrošnja iznosila je oko 7,3 gigavata, dok je domaća proizvodnja bila oko 4,3 gigavata.

Rumunska uprava za vode Apele Romane saopštila je da je protok Dunava na ulazu u Rumuniju pao na oko 1.650 kubnih metara u sekundi, dok višegodišnji prosek za kraj jula iznosi oko 4.750 kubnih metara u sekundi.

Prognoze pokazuju da bi početkom avgusta protok mogao dodatno da opadne na oko 1.500 kubnih metara u sekundi, što je veoma blizu istorijskog minimuma iz 1985. godine, kada je iznosio 1.400 kubnih metara u sekundi.

Rojters podseća da se Rumunija istovremeno suočava sa povećanom potrošnjom električne energije usled toplotnog talasa.

Situacija u Černavodi ponovo je otvorila pitanje otpornosti nuklearnih elektrana na klimatske promene. Elektrane koje koriste protočni sistem hlađenja zavise od dovoljnog protoka i odgovarajuće temperature rečne vode, pa sve učestalije suše i ekstremni toplotni talasi postaju važan faktor u planiranju rada postojećih i budućih nuklearnih kapaciteta u regionu.

Bugarska nuklearna elektrana Kozloduj takođe koristi Dunav za hlađenje svojih reaktora, kao i rumunska Černavoda.

Ukoliko bi se ekstremno nizak vodostaj i visoke temperature zadržali duži period, i Kozloduj bi mogao da se suoči sa sličnim izazovima, iako bi to zavisilo od lokalnih hidroloških uslova i tehničkih karakteristika elektrane.

Bonus video: