Sada je Evropa u velikom problemu! Ovo će imati zastrašujuće posledice po vojsku: Objavljene su dramatične vesti

Evropska unija sve više zaostaje za Sjedinjenim Američkim Državama u trci za obezbeđivanje kritičnih minerala i retkih zemnih metala.

Dok Vašington ubrzano sklapa sporazume i ulaže novac u razvoj novih izvora sirovina, evropske zemlje napreduju znatno sporije, prenosi "Fajnenšal tajms".

Problem je posebno važan zbog toga što su retki zemni metali ključni za proizvodnju električnih vozila, napredne elektronike, industrijskih magneta i vojne tehnologije.

Prema navodima "Fajnenšal tajmsa", jedan advokat koji savetuje evropske projekte u oblasti retkih zemnih metala ocenio je da su Sjedinjene Države za poslednjih 18 meseci sklopile više poslova nego što je Evropa uspela da zaključi tokom prethodne decenije.

Amerika ulaže milijarde

SAD su od 2022. godine najavile oko 40 milijardi dolara potencijalnog finansiranja projekata povezanih sa kritičnim mineralima.

Vašington je, pored ulaganja u domaće proizvođače, aktivno pomagao američkim kompanijama da obezbede pristup rudnicima i drugim izvorima sirovina u inostranstvu.

Američka strategija nije ograničena samo na eksploataciju rude. Cilj je da se izgradi čitav lanac snabdevanja - od rudnika, preko prerade, do proizvodnje materijala i komponenti.

To je posebno važno zbog ogromne uloge Kine u globalnoj proizvodnji i preradi retkih zemnih metala.

EU ima projekte, ali nema dovoljno brzine

Brisel je u poslednjih 18 meseci označio 75 strateških projekata koji bi trebalo da imaju brže procedure za dobijanje dozvola. EU i države članice ove godine su se obavezale na oko šest milijardi evra ulaganja u projekte povezane sa mineralima.

Problem je što samo proglašavanje projekta "strateškim" ne znači automatski da će on dobiti dovoljno novca.

Evropski revizorski sud je u februaru upozorio da je malo verovatno da će mnogi od 75 projekata biti realizovani dovoljno brzo da bi EU ispunila ciljeve za 2030. godinu.

"Evropljani oklevaju, administriraju i gube vreme"

Bernd Šefer, izvršni direktor organizacije EIT RawMaterials, otvoreno je kritikovao evropski pristup.

- Zaista se divim Amerikancima jer uzmu ideju i odmah krenu da je realizuju, dok mi Evropljani oklevamo, previše administriramo, razgovaramo i gubimo vreme - rekao je Šefer.

EIT RawMaterials zvanično se bavi razvojem evropskog lanca snabdevanja sirovinama, od rudarstva i prerade do reciklaže i inovacija. Organizacija sama upozorava da je zavisnost od pojedinačnih dobavljača strateški rizik za Evropu.

Evropi preti zavisnost od SAD

Paradoks je u tome što evropski pokušaj smanjenja zavisnosti od Kine može dovesti do nove zavisnosti - ovog puta od Sjedinjenih Država.

Šefer je upozorio na mogućnost da SAD postanu "druga Kina za Evropu" kada je reč o retkim zemnim metalima.

Razlog za zabrinutost je i sve veće američko vlasništvo u evropskom sektoru kritičnih minerala. Kompanija USA Rare Earth, u kojoj američka vlada ima 10 odsto udela, nedavno je preuzela britansku kompaniju Less Common Metals i kupila 13 odsto francuske kompanije Carester.

To znači da Vašington ne pokušava samo da obezbedi sopstveno snabdevanje. Američki kapital ulazi i direktno u evropski lanac snabdevanja.

Problem nije samo novac, već evropska birokratija

Evropa zapravo ima novac, projekte i stručne kapacitete. Ono što joj nedostaje jeste brzina realizacije.

Dugotrajno izdavanje dozvola, složene procedure i nedovoljno javnog finansiranja mogu da učine strateške projekte ekonomski neisplativim pre nego što uopšte počnu sa proizvodnjom.

EIT RawMaterials upravo zato insistira na jačanju evropskog lanca vrednosti i smanjenju zavisnosti od spoljašnjih dobavljača. Organizacija navodi da Evropska alijansa za sirovine okuplja više od 750 članova i predstavlja potencijal ulaganja od oko 50 milijardi evra.

Kina ostaje najveći problem

I SAD i EU pokušavaju da smanje zavisnost od Kine, koja i dalje ima dominantnu poziciju u globalnom lancu snabdevanja mnogim kritičnim mineralima.

Zato se prava trka ne vodi samo između Vašingtona i Brisela. Glavno pitanje jeste ko će uspeti da obezbedi pristup rudama, preradi ih i pretvori u gotove industrijske proizvode pre nego što kineska kontrola nad ključnim segmentima lanca postane još veća.

Za Evropu je problem što trenutno pokušava da ubrza proces, dok SAD već agresivno ulažu kapital i sklapaju konkretne sporazume.

Ako Brisel ne skrati procedure i ne obezbedi ozbiljnije finansiranje, cilj smanjenja zavisnosti od Kine mogao bi paradoksalno da završi povećanjem zavisnosti od američkog kapitala i američkih dobavljača.

BONUS VIDEO