(VIDEO) Drama! Putin ka Zapadu okrenuo 6 nuklearnih glava, koga će pogoditi? Oružje sudnjeg dana zatreslo planetu

Najnovija ruska nuklearna podmornica Habarovsk prvi put je isplovila na more i počela testiranja u Belom moru, noseći sa sobom potpuno novu stratešku pretnju za Zapad – projektovana je za do šest nuklearnih podvodnih aparata Posejdon.

Habarovsk je 17. avgusta napustio Severodvinsk i krenuo na fabrička ispitivanja. Reč je o prvom namenski projektovanom nosaču Posejdona, za razliku od starije podmornice Belgorod, koja je naknadno prilagođena ovom sistemu.

Šest Posejdona u jednoj podmornici

Habarovsk ima deplasman od oko 10.000 tona i može da nosi do šest Posejdona – autonomnih podvodnih aparata sa sopstvenim nuklearnim pogonom i nuklearnom bojevom glavom.

Posejdon je dug oko 24 metra, može da zaroni do približno 1.000 metara, a njegov domet procenjuje se na više od 9.600 kilometara. Nuklearni reaktor omogućava mu izuzetno dugu plovidbu, dok je zamišljen tako da autonomno prolazi okeanom, izbegava protivpodmorničke sisteme i tek u završnoj fazi ubrzava prema meti.

Bojeva glava procenjuje se na oko dva megatona, što je približno 130 puta više od snage bombe bačene na Hirošimu.

Rusija ga predstavlja kao oružje sposobno da uništi velike obalne ciljeve i pomorske baze, zbog čega je na Zapadu dobio nadimak „oružje sudnjeg dana“.

Moskva već preti Britaniji

Prvi izlazak Habarovska na more poklopio se sa novim ruskim pretnjama Velikoj Britaniji zbog njene vojne pomoći Ukrajini.

Ruski televizijski voditelj Vladimir Solovjov otvoreno je pozvao na upotrebu Posejdona protiv Britanije.

- Dajte Britancima tri dana da nauče da dišu pod vodom, a onda ih pogodite Posejdonom - rekao je Solovjov.

Ruska ambasada u Londonu istovremeno je upozorila da će Britanija plaćati „sve veću cenu“ što dublje bude ulazila u sukob.

Britanski premijer Endi Bernam odbacio je takve poruke i poručio da London neće odustati od podrške Ukrajini.

„Ako ga upotrebe, sledi Trident“

Stručnjaci ipak smatraju da postoji ogromna razlika između propagandnih pretnji i stvarne verovatnoće da Rusija zaista upotrebi Posejdon.

Ričard Konoli iz britanskog instituta RUSI ocenjuje da je ovaj sistem napravljen za najgori mogući scenario, a ne za ograničeni sukob.

- Posejdon je ekskluzivna sposobnost. Ne proizvodi se masovno i napravljen je za najgori mogući scenario - rekao je Konoli.

On upozorava da bi napad na Britaniju gotovo sigurno izazvao odgovor britanskog nuklearnog sistema Trident.

- Zato to neće učiniti, jer znaju kakvu bi cenu platili - rekao je.

Ideja nastala još u Sovjetskom Savezu

Koncept ogromnog nuklearnog torpeda postoji još od pedesetih godina, kada su sovjetski stručnjaci tražili način da hidrogensku bombu dopreme do američke obale i detonacijom unište pomorsku bazu ili grad.

Tadašnja tehnologija nije omogućavala takav projekat, pre svega zbog malog dometa torpeda i nemogućnosti ugradnje nuklearnog reaktora.

Ideja je ponovo oživela početkom 2000-ih, kada je Moskva počela da strahuje da bi američki protivbalistički sistemi jednog dana mogli da umanje efikasnost ruskih interkontinentalnih raketa.

Odgovor su bili sistemi namenjeni zaobilaženju klasične protivraketne odbrane – Posejdon ispod mora i krstareća raketa sa nuklearnim pogonom Burevesnik, na Zapadu poznata kao Skajfol.

Oružje koje može da čeka u okeanu

Vilijam Alberk, bivši zvaničnik NATO i američke vlade za kontrolu naoružanja, upozorava da Habarovsk može da lansira Posejdon mnogo pre samog napada.

- Sistem bi mogao da se pritaji i zatim posluži kao idealno oružje za drugi udar - rekao je Alberk.

To znači da Posejdon može da bude poslat u okean, autonomno plovi ili čeka, a zatim napadne nakon što protivnik izvede nuklearni udar na Rusiju.

Ista osobina, međutim, čini ga potencijalno opasnim i kao oružje prvog udara.

Najverovatnije mete bile bi američke, britanske i francuske baze strateških nuklearnih podmornica.

Posejdon i kao sredstvo ucene

Posejdon zato nije samo oružje, već i politički i psihološki instrument.

Alberk navodi scenario u kojem bi Rusija tokom velike krize mogla da lansira Posejdone u okean i zatim poruči Vašingtonu da su već na putu ili čekaju.

- Mogli bi da kažu: ‘Sada su u moru. Ako se SAD umešaju u sukob, gađaćemo vaše podmorničke baze’ - objasnio je.

Cilj bi mogao da bude pokušaj da se SAD odvoje od evropskih saveznika i nateraju da biraju između pomoći Evropi i rizika po sopstvenu nuklearnu infrastrukturu.

Alberk, međutim, upozorava da bi takva strategija bila izuzetno rizična, jer bi i samo lansiranje Posejdona moglo da bude protumačeno kao priprema prvog nuklearnog udara.

Kako bi izgledao napad

U teoriji, Habarovsk bi najpre lansirao jedan ili više Posejdona iz cevi u pramcu.

Nakon toga bi se uključio nuklearni reaktor, a aparat bi autonomno prolazio kroz okean i pokušavao da izbegne NATO sonarne mreže.

U završnoj fazi ubrzao bi prema meti – obalnom gradu, pomorskoj bazi ili grupi ratnih brodova – i aktivirao nuklearnu bojevu glavu pod vodom.

Ruski izvori tvrde da bi takva eksplozija mogla da izazove razoran cunami, ali stručnjaci upozoravaju da stvarni domet i posledice takvog talasa nisu pouzdano utvrđeni.

Može li NATO da ga otkrije?

Jedna od najvećih nepoznanica jeste koliko je Posejdon zaista teško otkriti.

Nuklearni reaktor i velika brzina imaju svoje slabosti. Što se aparat brže kreće, stvara više turbulencija i buke u vodi, što povećava šansu da ga registruju sonari, fregate i protivpodmornički avioni.

Alberk upozorava da nije poznato ni koliko je dobro zaštićen njegov nuklearni reaktor.

- Možda je dobro zaštićen i teško ga je otkriti. Ali ako je imalo sličan Skajfolu, mogao bi da ostavlja veliki trag. Jednostavno ne znamo - rekao je.

Rusija planira najmanje 30 Posejdona

Moskva je ranije najavljivala planove za najmanje 30 Posejdona i više podmornica koje bi ih nosile.

Belgorod je već prilagođen tom sistemu, Habarovsk je prvi novi nosač projektovan posebno za Posejdon, a ruski izvori navode da je u izgradnji i naredna podmornica Orenburg.

Habarovsk bi nakon završetka testiranja trebalo da uđe u sastav Tihookeanske flote.

Njegov prvi izlazak na more zato predstavlja važan trenutak za program koji je godinama postojao uglavnom kroz testiranja, ruske najave i zapadne procene.

Posejdon više nije samo projekat i propagandna pretnja – Rusija sada gradi posebne podmornice čija je glavna namena upravo njegovo nošenje.

Konoli upozorava da i sama potreba NATO da odgovori na takvo oružje može da proizvede novu trku u naoružanju.

- Trošili biste ogroman novac da se odbranite od nečega što će biti upotrebljeno tek kada već budete u nuklearnom ratu. A tada nas ionako više neće biti - zaključio je.

BONUS VIDEO