Šok i neverica! NATO stiže u Ukrajinu, ako Putin sad ne reaguje... Imaju ogromne planove, pešadija, PVO, flota...

Litvanija je spremna da u Ukrajinu pošalje kopnene snage sa inženjerijskim jedinicama i protivvazdušnom odbranom, posebnu grupu vojnih instruktora, kao i pomorske snage, izjavio je predsednik Gitanas Nauseda tokom posete Kijevu.

Nauseda je tako prvi put javno izneo konkretniju strukturu litvanskog doprinosa budućim snagama takozvane „koalicije voljnih“, koju čini više od 30 država, uglavnom članica NATO i Evropske unije.

- Litvanija je od prvog dana posvećena učešću u koaliciji voljnih. Spremni smo da rasporedimo snage – zajedničke kopnene kapacitete sa inženjerijskim i protivvazdušnim jedinicama, grupu za obuku, kao i pomorske kapacitete, čim se steknu uslovi za njihovo raspoređivanje - rekao je Nauseda.

Ne šalju ih odmah, ali plan već postoji

Ključna ograda u njegovoj izjavi jeste da raspoređivanje neće početi odmah, već tek kada budu stvoreni „odgovarajući uslovi“.

Koalicija voljnih, pokrenuta na inicijativu Francuske i Velike Britanije u februaru 2025, razrađuje model bezbednosnih garancija za Ukrajinu koji uključuje mogućnost raspoređivanja multinacionalnih snaga nakon prekida neprijateljstava.

Plan bi trebalo da pomogne Ukrajini da obnovi i ojača vojsku i deluje kao dodatna garancija protiv novog sukoba sa Rusijom.

Na sastanku u Kijevu razgovarano je i o daljim isporukama naoružanja, jačanju ukrajinske PVO, zajedničkoj vojnoj proizvodnji, pripremi ukrajinskih snaga, zaštiti energetike pred zimu i dodatnom ekonomskom pritisku na Moskvu.

U Kijev doneo još 42 miliona evra

Nauseda nije u Kijev stigao samo sa planom budućeg vojnog prisustva.

Litvanija je predstavila novi paket vojne pomoći Ukrajini vredan oko 42 miliona evra.

Viljnus se obavezao da za vojnu podršku Ukrajini godišnje izdvaja više od 0,25 odsto svog BDP-a, odnosno približno 230 miliona evra, dok je ovogodišnji doprinos programu za nabavku američkog naoružanja povećan na više od 50 miliona dolara.

Litvanija sa Islandom predvodi i međunarodnu koaliciju za razminiranje. Ta grupa okuplja 23 države članice i 12 partnera, a od 2024. obučila je više od 9.000 stručnjaka za razminiranje.

Moskva već zapretila: Bićete legitimne mete

Problem za plan Viljnusa jeste što je Moskva već nedvosmisleno saopštila kako bi tretirala strane vojnike na ukrajinskoj teritoriji.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova u julu je upozorilo da bi bilo kakve snage članica „koalicije voljnih“ u Ukrajini Moskva smatrala stranom vojnom intervencijom i direktnom pretnjom ruskoj bezbednosti.

- Takve jedinice smatrali bismo legitimnim vojnim ciljevima - rekla je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

Kremlj je taj stav ponovio i ovog meseca.

Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov rekao je da je prisustvo vojnih kontingenata država NATO na teritoriji Ukrajine za Moskvu „apsolutno neprihvatljivo“.

- Takve akcije ne možemo da dozvolimo. Zapravo, specijalna vojna operacija se i vodi kako nikakve snage NATO ne bi bile prisutne na teritoriji Ukrajine - rekao je Peskov.

Ruska strana je dodatno poručila da svaki vojni objekat na ukrajinskoj teritoriji, bez obzira na to da li njime upravljaju Ukrajinci ili zapadne države, smatra legitimnim ciljem svojih snaga.

Tako je Nauseda sada javno otišao korak dalje od opšte priče o budućim bezbednosnim garancijama: Litvanija već ima okvir šta bi poslala – kopnene i inženjerijske jedinice, PVO, instruktore i pomorske snage. Ostaje pitanje pod kojim uslovima bi taj plan zaista bio aktiviran, jer Moskva unapred poručuje da bi strane vojnike u Ukrajini tretirala kao mete.

BONUS VIDEO