Šta je ovo palo na Ukrajinu?! Putin prvi put lansirao najnovije oružje od kog drhti svet - došlo je do neverovatno obrta u ratu

Rusija je prvi put u borbi upotrebila modernizovanu balističku raketu 9M723-2, nezvanično nazvanu „Iskander-1000“, koja može da gađa ciljeve na udaljenosti do 550 kilometara, saopštila je ukrajinska vojna obaveštajna služba,

Istovremeno se pojavljuju tvrdnje da je ruski dron čak 25 minuta leteo iznad Kijeva i prolazio preko niza industrijskih i vojnih lokacija.

Glavna obaveštajna uprava Ministarstva odbrane Ukrajine (GUR) navodi da je nova raketa prvi put korišćena tokom jednog od kombinovanih udara na Kijev ovog leta. Prema njihovim podacima, 9M723-2 pripada raketnom sistemu „Bora-M“ i predstavlja dalji razvoj rakete 9M723-1 iz sistema „Iskander-M“.

Najvažnija promena je veći motor. GUR procenjuje da je time domet povećan sa približno 390 na 550 kilometara, dok su ostali delovi rakete uglavnom zadržani sa prethodne verzije.

„Iskander-1000“ ipak ne leti 1.000 kilometara

Sam naziv nove rakete lako može da zavara.

Oznaka „Iskander-1000“ prethodnih godina korišćena je za perspektivnu rusku raketu kojoj su u pojedinim otvorenim izvorima pripisivani dometi od približno 1.000 kilometara. Ukrajinska obaveštajna služba sada, međutim, jasno navodi da je „Iskander-1000“ samo uslovni, nezvanični naziv za 9M723-2 i da trenutno potvrđeni domet iznosi do 550 kilometara.

To je i dalje značajno povećanje.

Veći domet omogućava ruskim jedinicama da lansere pomere dublje u sopstvenu pozadinu, dalje od ukrajinskih izviđačkih i udarnih dronova, a da istovremeno zadrže mogućnost gađanja Kijeva i drugih važnih ciljeva.

Upravo na taj problem ukazuju i zapadni vojni analitičari – dodatnih 160 kilometara ne znači samo veći broj mogućih meta, već i mnogo širu zonu iz koje Rusija može da lansira rakete.

Manevrisanje dodatno komplikuje presretanje

Analitičari ruske „Vojne hronike“ tvrde da je kod 9M723-2 zadržan sistem gasodinamičkih kormila za upravljanje u razređenim slojevima atmosfere, kao i aerodinamičke površine koje omogućavaju manevrisanje kada raketa ponovo uđe u gušće slojeve vazduha.

Ako su ti podaci tačni, povećanje dometa nije postignuto nauštrb sposobnosti rakete da menja putanju tokom leta.

To je ključno za protivraketnu odbranu.

Klasičnu balističku metu moguće je pratiti predviđanjem njene putanje. Kada raketa počne da manevriše, sistem mora praktično u realnom vremenu da koriguje izračunatu tačku presretanja.

Kod mete koja velikom brzinom prilazi cilju, nekoliko sekundi izgubljenih na novo proračunavanje putanje može da napravi veliku razliku.

Ukrajina se za presretanje ruskih balističkih raketa prvenstveno oslanja na američke sisteme „Patriot“, ali broj baterija i presretačkih raketa ostaje ograničen, dok Rusija poslednjih meseci sve češće koristi balističko oružje u kombinovanim napadima.

BONUS VIDEO