(VIDEO) Merc razbesneo celu Nemačku! Nema više roditeljske pomoći? Sve mora za Ukrajinu, Berlin ide u rat do totalne propasti

Nemački kancelar Fridrih Merc otvoreno je stavio bezbednost i povećanje izdvajanja za odbranu ispred dela socijalnih davanja, poručivši da ni najizdašnija roditeljska pomoć nema mnogo smisla ukoliko Nemačka izgubi slobodu i mir u Evropi bude ugrožen.

- Šta nam vredi i najlepša roditeljska naknada ako izgubimo slobodu i ako mir u Evropi bude ugrožen? - rekao je Merc u letnjem intervjuu za ARD, braneći naglo povećanje nemačkih vojnih rashoda.

Merc je dodao da su mir i sloboda prioritet bez kojeg, kako tvrdi, nema ni uslova za normalan ekonomski razvoj zemlje.

 

 

„Bundesver nije tamo gde bi morao da bude“

Kancelar nije pokušavao da prikrije svoju procenu stanja nemačke vojske.

- Moramo da ispravimo nedostatke poslednjih 15 godina. Bundesver nije tamo gde bi morao da bude. Moramo da budemo sposobni da se branimo u Nemačkoj - rekao je Merc.

Upravo tim argumentom Berlin pravda najveće povećanje nemačkih vojnih izdataka u poslednjih nekoliko decenija.

Ukupni nemački rashodi koji se prema NATO metodologiji računaju kao odbrambena potrošnja ove godine porasli su za približno 25 milijardi evra i dostigli gotovo 125 milijardi evra. Sam budžet Ministarstva odbrane za 2026. iznosi oko 82,7 milijardi evra, dok razlika nastaje zbog posebnog fonda Bundesvera i drugih izdataka koji ulaze u širu NATO računicu.

Za 2027. samo budžet Ministarstva odbrane trebalo bi da poraste na 109,7 milijardi evra.

Merc je još na NATO samitu naglasio da je Nemačka od 2022. praktično udvostručila odbrambena izdvajanja.

Pet odsto BDP-a nije samo klasični vojni budžet

Berlin se obavezao i na novi cilj NATO prema kojem bi članice u narednim godinama trebalo da izdvajaju ukupno pet odsto bruto domaćeg proizvoda za odbranu i šire bezbednosne potrebe.

Od toga je 3,5 odsto namenjeno klasičnim odbrambenim zahtevima, dok je dodatnih 1,5 odsto predviđeno za infrastrukturu, otpornost, zaštitu sistema i druge bezbednosno povezane investicije.

Nemačka planira da prag od 3,5 odsto za osnovnu odbranu dostigne već 2029. godine, a Merc tvrdi da će ukupni cilj od pet odsto ostvariti pre krajnjeg roka koji je NATO postavio.

Za nemačku vladu taj zaokret više nije privremena reakcija na rat u Ukrajini, već dugoročna promena državnih prioriteta.

Ukrajina kao model za jeftinije oružje

Merc je istovremeno priznao i drugi problem – ogromno povećanje vojnih budžeta automatski je podiglo cene u odbrambenoj industriji.

U intervjuu za ARD upitan je o svojevrsnoj „zlatnoj groznici“ među proizvođačima oružja. Odgovorio je da je sa ministrom odbrane dogovorio novu proveru postupaka nabavke i velikih vojnih projekata.

- To uopšte ne mora da bude toliko skupo. Ukrajina nam, uzgred, pokazuje kako to može da se radi mnogo jeftinije - rekao je Merc.

Prema njegovim rečima, Nemačka i Ukrajina već sarađuju u toj oblasti, a postoji i mogućnost formiranja zajedničkih odbrambenih kompanija.

Kijev je tokom rata razvio decentralizovanu proizvodnju dronova, bespilotnih sistema i drugog naoružanja koje često košta višestruko manje od tradicionalnih zapadnih sistema. Berlin sada pokušava da deo tih iskustava prenese u sopstveni sistem nabavki.