Šokantna vest! Evropljani traže da ih Putin pogodi nuklearkom? Ovo se neće dobro završiti, provokacija je jeziva

Evropa mora da prihvati veći bezbednosni rizik danas kako bi izbegla mnogo ozbiljniju opasnost u budućnosti, poručio je poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski.

On odbacuje stav da strah od ruske eskalacije, uključujući moguću upotrebu nuklearnog oružja, treba da ograničava pritisak Zapada na Moskvu.

Sikorski je u autorskom tekstu za britanski Ekonomist otvoreno pozvao Evropu da se odupre i ideji prevremenog političkog dijaloga sa Rusijom. Njegova teza je da pregovori ne treba da počnu dok strateška pozicija Moskve ne bude dovoljno oslabljena.

- Neprijatna istina je da Evropa mora da prihvati veći rizik kratkoročno kako bi izbegla mnogo ozbiljnije opasnosti u budućnosti - poručio je Sikorski.

Nuklearna pretnja ne sme da parališe Zapad

Poljski ministar polazi od dve bojazni koje, prema njegovom mišljenju, godinama koče Zapad u odnosu prema Rusiji.

Prva je strah da bi snažan vojni i ekonomski pritisak mogao da destabilizuje Rusiju, izazove njen raspad ili na vlast dovede snage radikalnije od sadašnjeg rukovodstva.

Druga je mnogo opasnija – mogućnost da Moskva, suočena sa sve većim pritiskom, dodatno eskalira sukob i posegne za nuklearnim oružjem.

Sikorski oba argumenta odbacuje. Smatra da je strah od raspada Rusije preuveličan zbog izrazito centralizovanog državnog sistema, dok pretnje eskalacijom vidi kao ustaljeni instrument kojim Kremlj ispituje spremnost zapadnih država da istraju u svojim odlukama.

Njegova poruka zato nije da nuklearni rizik ne postoji, već da sama mogućnost ruske nuklearne eskalacije ne sme da postane razlog za povlačenje Zapada.

- Naš cilj ne može da bude samo izbegavanje eskalacije - napisao je Sikorski, dodajući da Moskva mora da bude uverena da joj eskalacija neće doneti korist.

Prema njegovoj računici, politika u kojoj je glavni cilj da se po svaku cenu izbegne povećanje rizika zapravo može da proizvede još veću opasnost, jer bi Rusija mogla da zaključi da pretnjama može da ograniči svaku buduću reakciju Evrope.

Foto: EPA

„Ne žurite sa pregovorima“

Sikorski je posebno oštar prema evropskim političarima koji traže obnavljanje direktnog političkog dijaloga sa Moskvom.

Prema njegovim rečima, zagovornici razgovora mogu da očekuju da će kontakti vremenom smanjiti napetost, ali bi rezultat mogao da bude upravo suprotan.

- Oni koji pozivaju na obnovu političkog dijaloga možda se nadaju da će razgovori na kraju smanjiti tenzije. Dugoročno važi suprotno - naveo je šef poljske diplomatije.

On tvrdi da bi pregovori pokrenuti pre dovoljnog slabljenja strateške pozicije Rusije mogli da imaju četiri posledice: da ojačaju unutrašnju legitimnost Kremlja, podstaknu nove ruske operacije u takozvanoj sivoj zoni, oslabe evropsku podršku Ukrajini i prodube podele između zapadnih država.

Zato Sikorski smatra da Evropa treba da se odupre onome što naziva „iskušenjem prevremenih pregovora“.

Njegov stav je direktno suprotan zahtevima dela evropskih političara koji poslednjih meseci sve češće traže obnovu komunikacije sa Moskvom kako bi se smanjila opasnost od šireg sukoba.

Za Sikorskog je redosled obrnut: prvo pritisak i promena odnosa snaga, pa tek onda pregovori.

„Rusija nas smatra neprijateljem“

Šef poljske diplomatije svoju poziciju zasniva i na tvrdnji da su zapadni pokušaji približavanja Rusiji posle raspada Sovjetskog Saveza već iscrpljeni.

On podseća da su SAD i evropske države decenijama pokušavale da Rusiju uključe u međunarodne institucije i razviju političku i ekonomsku saradnju sa Moskvom.

U tom kontekstu navodi približavanje G7 Rusiji, Osnivački akt NATO-Rusija i intenzivne odnose Moskve sa Evropskom unijom.

Sikorski ocenjuje da taj kurs nije promenio način na koji Kremlj gleda na Zapad.

- Rusija nas smatra neprijateljem i želi da uništi našu demokratsku civilizaciju. Ne treba da žurimo da je umirujemo - napisao je.

Prema njegovom mišljenju, kada Vladimir Putin bude stvarno spreman za mir, Moskva će sama pronaći način da to jasno pokaže.

Do tada, smatra Sikorski, pokušaji približavanja mogu samo da pokažu Kremlju da je evropska politička volja slabija nego što izgledaju njeni vojni i ekonomski kapaciteti.

„Moramo biti spremni da žrtvujemo više od novca“

Najdalekosežniji deo Sikorskijeve poruke odnosi se upravo na cenu koju bi Evropa trebalo da bude spremna da podnese.

On više ne govori samo o dodatnim milijardama za Ukrajinu, sankcijama ili proizvodnji naoružanja.

Sikorski tvrdi da evropske države moraju da pokažu Moskvi da su spremne da „žrtvuju više od novca“ kako bi zaštitile sopstvenu bezbednost.

To je ujedno i suština njegovog poziva na prihvatanje većeg rizika.

Ne tvrdi da Evropa treba namerno da izazove nuklearni rat, ali izričito odbacuje argument da strah od moguće nuklearne eskalacije mora da određuje granice evropske politike prema Rusiji.

Njegova formula je zato jasna: ne pokušavati da se po svaku cenu spreči svako povećanje napetosti, ne pokretati pregovore dok Moskva ima dovoljno snažnu poziciju i povećavati vojni i politički pritisak sve dok Kremlj ne zaključi da dalja eskalacija ne može da mu donese korist.

- Osnovna obaveza evropskih lidera jeste da zaštite svoje građane od ruskih pretnji, a ne da štite Rusiju od nje same - zaključio je Sikorski.

BONUS VIDEO