Bomba iz Brisela! Kanada se pridružuje EU: Fon der Lajen objavila istorijske vesti, dogodilo se nezamislivo

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen javno je predložila da Kanada postane prva pridružena članica Evropske unije, otvarajući mogućnost odnosa kakav EU trenutno nema ni sa jednom državom.

Fon der Lajen je predlog iznela danas u Evropskom parlamentu u Strazburu, tokom godišnjeg govora o stanju Unije, dok je kanadski premijer Mark Karni sedeo u sali.

- Želimo da otvorimo vrata Kanadi da postane prva pridružena članica naše Unije - poručila je fon der Lajen, naglašavajući da Brisel i Otava dele vrednosti, političke interese i sličan pogled na ključne globalne probleme.

To, međutim, ne znači da Kanada ulazi u EU kao 28. punopravna članica.

Karni je još pre dolaska u Strazbur jasno rekao da njegova zemlja ne traži klasično članstvo.

- Ne pokušavamo da postanemo članica Evropske unije. Ono što tražimo jeste jedinstven savez Kanade i Evropske unije - rekao je kanadski premijer.

Status koji trenutno uopšte ne postoji

Problem je što „pridružena članica EU“, u obliku o kojem sada govore Brisel i Otava, trenutno nije pravna kategorija predviđena evropskim ugovorima.

Zato tek treba da bude utvrđeno šta bi Kanada konkretno dobila, koje bi evropske obaveze prihvatila i koliko bi duboko mogla da pristupi jedinstvenom tržištu, evropskim programima i političkim strukturama.

Rojters navodi da se govori o novom modelu koji bi bio mnogo dublji od običnog trgovinskog sporazuma, ali bi ostao ispod punopravnog članstva.

Prema Volstrit žurnalu, dve strane razmatraju režim kojim bi se kanadska roba, usluge i stručnjaci mnogo slobodnije kretali kroz strateške sektore EU, posebno u oblastima energetike, veštačke inteligencije, odbrane i kritičnih minerala.

Razgovara se i o projektima koji daleko prevazilaze klasičnu trgovinu.

Na stolu su podvodni komunikacioni kablovi između Kanade i Evrope, zajednička izgradnja data centara i infrastrukture za skladištenje podataka, nove satelitske mreže, kao i sistemi za transport kanadske energije prema evropskom tržištu.

Kanada želi i lakše kretanje svojih građana prema Evropi. Prema informacijama koje su prethodnih dana objavili zapadni mediji, razgovaralo se čak i o mogućnosti da Kanađani lakše žive, rade i studiraju u državama EU.

Kanada se okreće Evropi posle sukoba sa Trampom

Tajming nije slučajan.

Odnosi Otave i Vašingtona dramatično su pogoršani nakon propasti trgovinskih pregovora i nove runde carina administracije predsednika SAD Donalda Trampa.

Američke carine od 50 odsto pogodile su približno 20 milijardi dolara kanadskog izvoza, nakon čega je Kanada uzvratila carinama na oko 20 milijardi dolara američke robe.

Trgovinski spor obuhvatio je čelik, aluminijum, drvnu industriju, prehrambene proizvode, vozila i niz drugih sektora, a nove američke mere prema kanadskom automobilskom sektoru dodatno prete da zaoštre sukob.

Karni zato želi da smanji ogromnu ekonomsku zavisnost od SAD. Amerika trenutno prima oko 72 odsto ukupnog kanadskog izvoza, što pokazuje koliki bi geopolitički i ekonomski zaokret predstavljalo ozbiljnije preusmeravanje Kanade prema evropskom tržištu.

Fon der Lajen je u Strazburu upravo tu novu situaciju predstavila kao priliku da Kanada i Evropa izgrade mnogo čvršću vezu.

Ideja je da se saradnja ne ograniči samo na carine i trgovinu, već da obuhvati odbranu, energetiku, veštačku inteligenciju, sajber-bezbednost, naprednu industriju, Arktik i kritične sirovine.

Kanada ulazi i u novi evropski bezbednosni krug

Fon der Lajen istovremeno želi da Kanadu uključi i u novi bezbednosni format koji bi trebalo da bude širi od same Evropske unije.

Predložila je stvaranje Evropskog saveta bezbednosti, u kojem bi se pored država članica EU nalazili i najbliži partneri – među njima Kanada, Velika Britanija, Norveška i Ukrajina.

Novi forum trebalo bi da služi za koordinaciju odgovora na velike bezbednosne krize, uključujući sabotaže, sajber-napade, incidente sa dronovima i druge pretnje koje Brisel velikim delom povezuje sa Rusijom.

Fon der Lajen je istovremeno predložila i evropski mehanizam konsultacija napravljen po uzoru na član 4 NATO-a, koji bi državama EU omogućio da zatraže hitne konsultacije kada procene da im je ugrožena bezbednost.

Kanada se tako sve jasnije pojavljuje kao država koju Brisel želi da uvuče mnogo dublje u evropsku političku, ekonomsku i bezbednosnu arhitekturu.

BONUS VIDEO