Udarno! Megapotres u najnovijoj članici NATO: Premijer ostavkom zatresao naciju - evo šta sada sledi

Švedski premijer Ulf Kristerson podneo je ostavku nakon što je završeno prebrojavanje glasova na parlamentarnim izborima i potvrđeno da je njegov desni blok izgubio većinu – opozicione stranke osvojile su 176, a dosadašnji vladajući blok 173 od ukupno 349 poslaničkih mesta.

Kristerson je u četvrtak zatražio da bude razrešen dužnosti premijera, čime je otvoren put za početak formalnog procesa formiranja nove švedske vlade. Svi glasovi su prebrojani, mada izborni rezultat tek treba formalno da potvrdi švedska izborna administracija.

Četiri opozicione stranke – Socijaldemokrate, Levica, Zeleni i Centristička partija – zajedno su stigle do 176 mandata, tri više od stranaka dosadašnjeg desnog bloka.

Andersonova ponovo na korak od premijerske funkcije

Socijaldemokratska partija bivše premijerke Magdalene Anderson ostala je najveća pojedinačna stranka u zemlji i osvojila 99 poslaničkih mesta. Moderati Ulf Kristersona imaju 70 mandata, Švedske demokrate 62, Hrišćanske demokrate 22, a Liberali 19.

Na opozicionoj strani, pored 99 mandata Socijaldemokrata, Levica ima 30, Centristička partija 25, a Zeleni 22 mesta u Riksdagu.

Takav raspored daje opozicionom bloku tesnu parlamentarnu većinu, ali ne znači automatski da je sastav sledeće vlade već dogovoren.

Andersonova sada ulazi u pregovore sa partijama koje su na izborima nastupile protiv Kristersonove vlasti. Problem je što među njima postoje ozbiljne političke razlike, naročito između Centrističke partije i Levice, pa će dogovor o budućoj vladi zahtevati dodatne pregovore.

Rojters navodi da izborni rezultat otvara put povratku Andersonove na mesto premijera posle četiri godine provedene u opoziciji, ali će konačan ishod zavisiti od toga da li može da obezbedi dovoljno podrške u novom sazivu parlamenta.

Švedske demokrate ostaju bez ulaska u vladu

Poseban udarac rezultat predstavlja za Švedske demokrate, koje su u prethodnom sazivu podržavale Kristersonovu manjinsku vladu i pred izbore otvoreno očekivale mogućnost da prvi put direktno uđu u kabinet.

Švedske demokrate bile su deo političkog sporazuma poznatog kao Tidö, zajedno sa Moderatima, Hrišćanskim demokratama i Liberalima. Taj blok je prethodne četiri godine omogućavao Kristersonovoj vladi parlamentarnu većinu.

Ovoga puta četiri stranke Tidö bloka zajedno su ostale na 173 mandata.

Kristerson je posle završenog brojanja priznao poraz i odlučio da podnese ostavku, umesto da ostane na funkciji tokom pokušaja sklapanja alternativne parlamentarne većine.

Pred Švedskom sada sledi nova faza političkih pregovora. Novi saziv Riksdaga okuplja se 28. septembra, a najranije 29. septembra predsednik parlamenta može da predloži kandidata za novog premijera.

Ako više od polovine poslanika glasa protiv predloženog kandidata, postupak se ponavlja. Posle četiri neuspešna pokušaja automatski bi bili raspisani novi izbori.

Za sada je izvesno jedno – Kristersonova četvorogodišnja vlada ostala je bez parlamentarne većine, a inicijativa za formiranje nove vlasti prelazi na blok predvođen Magdalenom Anderson.

BONUS VIDEO