Pakao za Amere! Rusi i Kinezi izveli brutalan manevar na mesecu: U Vašingtonu muk - počelo je preuzimanje kontrole, ovo ne mogu da zaustave

Ruski naučni uređaj LPDE-CE8 biće postavljen na kinesku svemirsku letelicu Čang’e 8, koja bi 2028. trebalo da krene ka južnom polu Meseca, čime Rusija dobija mesto u jednoj od ključnih kineskih misija za pripremu buduće lunarne istraživačke stanice.

Instrument razvija Institut za kosmička istraživanja Ruske akademije nauka (IKI RAN), a njegov glavni zadatak biće proučavanje lunarne prašine neposredno oko mesta sletanja, ali i na određenoj udaljenosti od samog aparata.

Vodeći inženjer IKI RAN Dmitrij Zarubin objasnio je da će upravo zbog toga LPDE-CE8 imati posebnu šipku, odnosno nosač, koji će senzore odvojiti od letelice i omogućiti preciznija merenja, navodi Sputnjik.

To je važno jer sam svemirski aparat može da utiče na okolinu koju instrument pokušava da meri – površina letelice električno se puni pod dejstvom Sunčevog zračenja i može da privlači ili odbija sitne čestice prašine.

Rusi će meriti prašinu na dve različite tačke Meseca

LPDE-CE8 neće biti prvi ruski uređaj ove vrste na kineskoj lunarnoj misiji.

Na letelici Čang’e 7 već je ugrađen ruski instrument PmL-Č7, odnosno „Monitoring lunarne prašine“, takođe razvijen u IKI RAN. Njegov zadatak je proučavanje prašnjavo-plazmene egzosfere Meseca, registrovanje mikrometeorita i čestica lunarnog tla koje udari izbacuju iznad površine.

Instrument može da meri impuls čestice koja udari u senzor i na osnovu toga procenjuje njenu masu i brzinu, dok Langmirova sonda meri gustinu i temperaturu plazme neposredno iznad lunarne površine.

Čang’e 7 i Čang’e 8 namenjeni su istraživanju oblasti oko južnog pola Meseca, ali njihove zone sletanja neće biti iste. To će ruskim naučnicima omogućiti da uporede ponašanje prašine na različitim područjima i dobiju znatno širu sliku o uslovima na ovom delu Meseca.

Upravo je u tome važnost dva veoma slična instrumenta: merenja neće biti ograničena na jednu tačku.

Lunarna prašina nije samo naučna zanimljivost. Izuzetno fine i oštre čestice mogu da se lepe za opremu, solarne panele i zaštitna odela, ometaju termoregulaciju uređaja i smanjuju proizvodnju električne energije. IKI RAN upravo zato navodi da proučavanje njenog ponašanja može da smanji rizike budućih lunarnih ekspedicija.

Čang’e 8 jedan od temelja kineske baze na Mesecu

Kineska Nacionalna svemirska uprava planira lansiranje Čang’e 8 oko 2028. godine. Misija će uključivati lender, rover i posebnog robota, a područje sletanja nalaziće se u regionu južnog pola Meseca.

Pored klasičnih naučnih istraživanja, Kina Čang’e 8 namerava da koristi i za eksperimente sa korišćenjem lokalnih lunarnih resursa – tehnologijama koje bi jednog dana omogućile da se materijal sa Meseca koristi za izgradnju, proizvodnju i održavanje budućih baza, umesto da se sve doprema sa Zemlje.

Peking planira da misije Čang’e 7 i Čang’e 8 zajedno postave tehnološku i naučnu osnovu za buduću Međunarodnu lunarnu istraživačku stanicu, koju Kina razvija uz učešće Rusije i drugih partnera.

Čang’e 7 je prvobitno trebalo da poleti 24. avgusta ove godine, ali je Kina neposredno pred lansiranje odložila misiju, navodeći da nisu ispunjeni uslovi za bezbedan start. Novi zvanični datum još nije objavljen, iako se kao sledeća mogućnost pominje 2027. godina.

Ta misija bi trebalo da istražuje južni polarni region i, između ostalog, traga za vodenim ledom u kraterima koji se gotovo nikada ne nalaze pod direktnom Sunčevom svetlošću.

Ako obe misije budu izvedene prema planu, ruski instrumenti će tako dobiti priliku da prate istu pojavu na dve različite lokacije južnog pola Meseca – prvo preko PmL-Č7, a zatim preko naprednijeg LPDE-CE8, čiji će senzori biti izmešteni od samog lendera kako bi uticaj letelice na rezultate bio što manji.

BONUS VIDEO