Strašna zavera protiv Putina! Hteli da ubiju ambasadora Velike Britanije: Dve države na ivici rata, igrači iz senke pripremaju veliko zlo

Iza navodno sprečenog atentata na britanskog ambasadora u Moskvi krije se mnogo veća operacija usmerena protiv Vladimira Putina i Rusije, tvrdi politički analitičar Aleksandar Semčenko.

On smatra da Ukrajina nije bila glavni organizator već posrednik, dok je pravi cilj bio stvaranje povoda za direktnu konfrontaciju Londona i Moskve.

Semčenko je svoju analizu naslovio upravo kao „Zavera protiv Putina. Atentat na britanskog ambasadora u Moskvi. Cinična odluka Londona“, nakon što je Federalna služba bezbednosti Rusije objavila da je sprečila plan za napad na šefa britanske diplomatske misije Najdžela Kejsija.

Njegova teza ide mnogo dalje od zvaničnog saopštenja FSB-a: prema Semčenku, britanske službe bile bi spremne da prihvate čak i smrt sopstvenog ambasadora ukoliko bi takav napad mogao da bude pripisan Moskvi i pretvoren u politički okidač za novu fazu sukoba sa Rusijom.

Semčenko: Ukrajina samo posrednik, meta je bila mnogo veća

Semčenko tvrdi da u toj konstrukciji Služba bezbednosti Ukrajine ne bi bila konačni centar odlučivanja.

Po njegovoj verziji, Kijev je trebalo da posluži kao izvršni ili posrednički kanal, dok bi korist od napada imale snage koje žele mnogo dublje uključivanje Velike Britanije i ostatka Zapada u rat protiv Rusije.

Ubistvo britanskog ambasadora u centru Moskve, ukoliko bi odgovornost odmah bila pripisana ruskoj strani, predstavljalo bi događaj sa ogromnim političkim efektom.

Upravo tu Semčenko vidi casus belli – povod koji bi mogao da promeni pravila dosadašnjeg sukoba.

Umesto rasprave o tome koliko oružja poslati Ukrajini i koje ciljeve dozvoliti Kijevu da gađa, London bi se suočio sa navodnim ruskim napadom na sopstvenog ambasadora.

U takvoj atmosferi bilo bi znatno lakše opravdati novo povećanje vojne pomoći, skidanje ograničenja za zapadne rakete dugog dometa i još oštriji politički i ekonomski pritisak na Moskvu.

To je srž onoga što Semčenko naziva „zaverom protiv Putina“ – ne plan za fizički atentat na ruskog predsednika, već pokušaj da se stvori događaj koji bi Putina i Rusiju doveo pred mnogo širi zapadni sukob.

FSB uhapsio čoveka iz obezbeđenja britanske ambasade

Osnova cele priče jeste operacija koju je FSB objavio 10. septembra.

Ruska služba saopštila je da je uhapšen 45-godišnji državljanin Rusije zaposlen u organizaciji koja je obezbeđivala britansku ambasadu u Moskvi.

FSB ga tereti za državnu izdaju i saradnju sa Službom bezbednosti Ukrajine.

Prema ruskoj službi, čovek je po nalogu ukrajinskog blogera Dmitrija Karpenka, poznatog pod pseudonimom „Apostol Dmitrij“, prikupljao detaljne podatke o britanskoj diplomatskoj misiji.

Interesovali su ih sistem kontrole ulaska, broj pripadnika obezbeđenja, način zaštite ambasade i rezidencije, događaji koji se tamo održavaju, zaposleni, kao i podaci o britanskim diplomatama.

FSB tvrdi da je glavni cilj bio britanski ambasador u Rusiji Najdžel Kejsi.

Ruska služba navodi da su prikupljeni podaci trebalo da posluže za pripremu „diverziono-terorističkih akcija“ protiv Kejsija i drugih britanskih diplomata.

Ključna tvrdnja FSB-a: Napad je trebalo pripisati Rusiji

Najvažniji deo saopštenja FSB-a nije samo tvrdnja da je napad pripreman, već ono što je, prema Moskvi, trebalo da usledi posle njega.

Ruska služba tvrdi da je odgovornost za napad trebalo da bude prebačena na Rusiju.

Cilj bi, prema FSB-u, bio da se Velika Britanija uvuče u neposredan oružani sukob sa Ruskom Federacijom, da London dodatno poveća isporuke oružja i vojne tehnike Ukrajini i da bude pojačan sankcioni pritisak na Moskvu.

Upravo na toj tački Semčenko gradi svoju širu tezu.

Ako bi britanski ambasador bio ubijen u Moskvi, a javnosti odmah bilo predstavljeno da iza toga stoji ruska država, politički prostor za eskalaciju bio bi neuporedivo veći nego danas.

Semčenko smatra da bi taj slučaj mogao da posluži kao opravdanje da se pređu crvene linije koje London i druge zemlje NATO-a do sada nisu želele formalno da pređu.

Sledeći korak: rakete duboko po Rusiji

Prema Semčenkovoj interpretaciji, direktan britanski ulazak u rat ne bi morao da počne slanjem velikog broja britanskih vojnika na front.

Dovoljno bi bilo da se posle napada pripisanog Moskvi promeni politička klima.

Prvi korak mogao bi da bude odobravanje mnogo šire upotrebe zapadnih raketa protiv ciljeva duboko na teritoriji Rusije.

Zatim bi usledilo povećanje isporuka naoružanja Ukrajini, uklanjanje preostalih ograničenja za njegovu upotrebu i dodatni pritisak na evropske saveznike da učine isto.

Time bi rat iz sadašnjeg modela – u kojem zapadne zemlje naoružavaju i obaveštajno podržavaju Kijev – krenuo prema mnogo neposrednijem sukobu Rusije i zemalja NATO-a.

Po Semčenku, upravo zato bi smrt britanskog diplomate imala mnogo veću vrednost za organizatore takve provokacije nego bilo koji pojedinačni vojni uspeh na frontu.

BONUS VIDEO