Udarno iz Rusije! Vodeći Putinovi mediji najavljuju početak novog rata: Ova operacija će biti mnogo kraća od Ukrajine, evo ko će stradati

Ruska državna agencija RIA Novosti objavila je tekst pod naslovom „Rusiju čeka još jedna SVO. Biće veoma kratka“, u kojem autor Aleksandar Nosovič razmatra mogućnost direktnog vojnog sukoba Rusije i Litvanije.

Povod za tekst je glasanje u litvanskom Sejmu 22. septembra. Za brisanje člana 137 Ustava, koji trenutno zabranjuje prisustvo oružja za masovno uništenje i vojnih baza drugih država, glasalo je 99 poslanika, 13 je bilo protiv, dok je pet bilo uzdržano. Promena još nije konačna: potrebna su još dva glasanja, a za usvajanje je svaki put neophodna podrška najmanje 94 od ukupno 141 poslanika. Prvo je planirano za 6. oktobar, a završno za 12. januar 2027. godine.

„Sledeća SVO neće ličiti na Ukrajinu“

Nosovič u tekstu za RIA Novosti povlači direktnu paralelu sa Ukrajinom, ali tvrdi da bi eventualni sukob u baltičkom regionu zbog geografije izgledao potpuno drugačije.

Foto: RIA NOVOSTI

Njegova osnovna teza je da Rusija, ukoliko bi u Litvaniji jednog dana bilo razmešteno nuklearno oružje NATO, ne bi morala da vodi dugotrajan kopneni rat.

Autor piše da bi zbog malog prostora baltičkih država eventualni sukob bio kratak i čak pominje mogućnost da Moskva uopšte ne uvodi kopnene snage, već da koristi rakete sa „odgovarajućim punjenjem“. Reč je o autorskom scenariju objavljenom na RIA Novostima, a ne o saopštenju ruskog Ministarstva odbrane ili odluci Kremlja.

Sam naslov teksta ostavlja malo prostora za nagađanje o tonu kolumne:

„Rusiju čeka još jedna SVO. Biće veoma kratka.“

Nosovič navodi da je, po njegovoj proceni, pitanje manje u tome koliko bi rat trajao, a više u tome kojim sredstvima bi bio vođen.

Litvanija uklanja zabranu koja postoji u Ustavu

Član 137 litvanskog Ustava trenutno je vrlo jasan: na teritoriji države ne mogu se nalaziti oružje za masovno uništenje niti vojne baze stranih država.

Predsednik Sejma Juozas Olekas, jedan od glavnih zagovornika promene, obrazložio je inicijativu potpuno promenjenom bezbednosnom situacijom u Evropi. Litvanske vlasti tvrde da sadašnja ustavna formulacija potiče iz perioda nakon obnove nezavisnosti, kada su ruske snage još bile prisutne u zemlji, i da više ne odgovara položaju Litvanije kao članice NATO.

Olekas je posebno naveo da je nuklearno odvraćanje NATO deo kolektivne odbrane Alijanse.

Brisanje člana 137 otvorilo bi pravni prostor da Litvanija u budućnosti drugačije odlučuje o takvom naoružanju. To, međutim, samo po sebi ne znači da je doneta odluka da američko nuklearno oružje bude raspoređeno u Litvaniji. Takva odluka za sada nije objavljena.

Kalinjingrad, Belorusija i Suvalkski koridor

Za Moskvu je geografija Litvanije posebno osetljiva.

Litvanija se nalazi između Belorusije i ruske Kalinjingradske oblasti, dok se na granici Litvanije i Poljske nalazi takozvani Suvalkski koridor – relativno uzan kopneni pojas koji povezuje Poljsku sa Litvanijom, a preko nje i sa ostalim baltičkim državama.

To je jedina kopnena veza Litvanije, Letonije i Estonije sa ostatkom teritorije NATO bez prolaska kroz Rusiju ili Belorusiju, zbog čega se godinama nalazi u gotovo svakom ozbiljnijem vojnom scenariju mogućeg sukoba Moskve i Alijanse.

Nosovič upravo na tome zasniva tvrdnju da se eventualni rat u Baltiku ne bi mogao razvijati istim tempom kao sukob u Ukrajini.

BONUS VIDEO