(VIDEO) Ovde će elita živeti! Kripto-milijarderi prave grad budućnosti: Lokalno stanovništvo u šoku, da li je ovo moguće?

Na obalama Rio de la Plate, nedaleko od istorijskog urugvajskog grada Kolonija del Sakramento, mogao bi da nastane jedan od najneobičnijih urbanih projekata na svetu. Iza projekta stoji Praksis, mreža preduzetnika, kriptoinvestitora i tehnoloških entuzijasta koja već godinama zagovara ideju stvaranja nove zajednice zasnovane na tehnologiji.

Sve je počelo zabavama koje su organizovali osnivači Drajden Braun i Čarli Kalinan, da bi iza projekta privatnog grada Praksis kasnije stali rani investitori: milijarder Piter Til, šef OpenAI Sem Altman i direktor Koinbejsa Brajan Armstrong. Sada žele da prikupe milijardu dolara i izgrade kripto-grad budućnosti na obali Urugvaja.

Praksis se već godinama predstavlja kao "prva digitalna nacija", iako je za sada mnogo bliži elitnom tehnološkom naselju nego stvarnoj državi, prenose urugvajski mediji.

Grad za svet posle veštačke inteligencije

Osnivač Praksisa, Driden Braun, godinama govori o stvaranju potpuno novih gradova koji bi bili prilagođeni svetu nakon pojave veštačke opšte inteligencije, odnosno AGI. Braunova vizija polazi od pretpostavke da će razvoj veštačke inteligencije radikalno promeniti čovečanstvo.

Ako mašine jednog dana budu sposobne da obavljaju većinu poslova koje danas rade ljudi, smatraju u Praksisu, produktivnost i ukupno bogatstvo mogli bi dramatično da porastu. Deo tog kapitala, prema njihovoj zamisli, trebalo bi usmeriti u izgradnju potpuno novih gradova.

 

 

To ne bi trebalo da budu obični "pametni gradovi".

Braun zamišlja urbane zajednice u kojima bi se savremena tehnologija spojila sa idealizovanom predstavom zapadne civilizacije - od antičke Grčke i Rima do renesanse.

Na svom sajtu Praksis objavljuje manifeste o "politici singularnosti", "suverenom umu" i "životu posle rada". U središtu Braunove kulturne vizije nalaze se pojmovi istine, lepote i herojstva, dok je kao simbol takvog sveta izdvojen grčki bog Apolon.

Ideja se tokom godina menjala. Braun je svoje buduće gradove u jednom trenutku nazivao i "kripto-državama" - mestima koja bi bila praktično izgrađena od početka, okupila tehnološku i finansijsku elitu i vremenom možda stekla visok stepen političke autonomije.

Kritičari u tome vide pokušaj najbogatijih da stvore izdvojene zajednice za sebe, u kojima ne bi morali da žive po istim pravilima kao ostatak društva.

 

 

Od zabava u Sohou do velikih investitora

Počeci su bili mnogo skromniji. U prvim godinama Praksis je delovao iz iznajmljenog prostora u njujorškom Sohou, gde su organizovane raskošne zabave zamišljene kao savremena verzija salona iz doba prosvetiteljstva.

Članovima zajednice deljeni su tokeni sa porukom o ponovnom okupljanju u "večnom gradu", dok je deo zaposlenih živeo u istom kraju. Romantična vizija buduće civilizacije, međutim, nije uvek bila praćena jednako disciplinovanim poslovanjem. Vlasnik prostora u jednom trenutku tužio je Praksis zbog neplaćene zakupnine.

Braun je ipak uspeo da privuče ozbiljan kapital. Među investitorima i finansijerima povezanim sa Praksisom tokom godina našli su se Paradigm Operations i Pronomos Capital, fond koji je podržao milijarder i nekadašnji direktor Pejpala Piter Til.

 

 

Sa projektom su povezivani i Baladži Srinivasan, nekadašnji tehnički direktor Kouinbejsa, kao i Džo Lonsdejl, suosnivač Palantira. U ranijem finansiranju učestvovali su i Alameda Research, kompanija povezana sa Semom Bankman-Fridom, kao i Apollo Projects, fond povezan sa Semom Altmanom.

Na taj način Braun je prikupio gotovo 20 miliona dolara. Praksis je 2024. godine objavio i da mu je kriptoinvesticiona kompanija GEM Digital odobrila kreditnu liniju vrednu do 500 miliona dolara.

Zašto baš Urugvaj?

Praksis je sada za svoj veliki fizički projekat izabrao Urugvaj. Grad bi trebalo da bude deo kompleksa +Kolonija, koji se razvija nedaleko od Kolonije del Sakramento, istorijskog grada na obali Rio de la Plate.

Prema planovima, projekat bi trebalo da obuhvati stanovanje, poslovne prostore, ugostiteljske objekte, kulturne sadržaje, trgovinu i tehnološku infrastrukturu. Praksis želi da na jednom mestu okupi deo svoje globalne zajednice - preduzetnike, investitore, tehnološke stručnjake i druge ljude koji dele sličnu viziju budućnosti.

Organizacija tvrdi da njena šira digitalna zajednica ima više od 150.000 članova širom sveta. To, međutim, ne znači da će svi oni živeti u budućem gradu.

Investicija od milijardu dolara

Praksis je najavio da želi da tokom naredne tri godine pokrene investicije vredne oko milijardu dolara. Važno je razlikovati najavljenu vrednost projekta od već uloženog novca. Milijarda dolara predstavlja planirani obim ulaganja, a ne iznos koji je već potrošen na izgradnju.

Prvi stanovnici buduće zajednice trebalo bi da počnu da pristižu sredinom 2027. godine. Ako se planovi realizuju, projekat bi predstavljao jedan od najvećih pokušaja da se ideje tehnološke i kriptozajednice pretvore u fizički urbani prostor.

Libertarijanska ideja o društvu

Braunove ideje često se povezuju sa libertarijanskim krugovima Silicijumske doline. Osnovna pretpostavka takvog pogleda jeste da privatni kapital, tehnologija i dobrovoljno udruživanje mogu da stvore efikasnije modele upravljanja od tradicionalnih državnih institucija.

Među Braunovim inspiracijama nalazi se i roman "Atlas slegnuo ramenima" američke književnice Ajne Rand. U tom romanu najproduktivniji i najuspešniji pojedinci napuštaju društvo koje smatraju nepravednim i stvaraju sopstvenu zajednicu.

Praksisova ideja nije identična toj fikciji, ali deli deo slične filozofije - stvaranje novog društvenog prostora u kojem bi ljudi mogli da eksperimentišu sa drugačijim načinima rada, vlasništva, upravljanja i života.

"Digitalna nacija"

Budući grad nalaziće se u Urugvaju i moraće da funkcioniše u okviru urugvajskih zakona i institucija. Upravo je odnos između privatne zajednice i države jedno od ključnih pitanja koje prati ovakve projekte.

Da li će Praksis zaista uspeti da napravi novi model urbanog života ili će grad prvenstveno postati luksuzna tehnološka enklava za bogate investitore i preduzetnike, pokazaće tek njegova realizacija.

Za sada je izvesno da je projekat prešao iz faze ideološke vizije u konkretnu najavu izgradnje u Urugvaju. Sledeći veliki test biće 2027. godina, kada bi prvi stanovnici trebalo da stignu u buduću zajednicu.

Ako se planovi ostvare, Praksis bi mogao da postane jedan od prvih ozbiljnih pokušaja da se ideja o društvu oblikovanom veštačkom inteligencijom, kriptovalutama i privatnim kapitalom pretoči u stvarni grad.

BONUS VIDEO